Слон у стакларској радњи

Шта су све у стању уметници да направе када су инспирисани животињским царством? Није ни чудо, јер је ово царство пребогато облицима, бојама, карактерима.

Слон, на пример, може да буде љупко слонче Ћира из цртаног филма, али и симбол тежине и неспретности какав је иначе у западном свету. На истоку, симболика слона је сасвим нешто друго. Тамо је слон симбол краљевске моћи јер на својим леђима поносно носи суверене, затим симбол трајања и непроменљивости, па спознаје, почетка и краја света, симбол структуре космоса са своје четири стабилне ноге које као четири моћна стуба служе да придрже земљину куглу.

Слон је и поред своје гломазности пример љупкости. Овај парадокс чини га привлачним за најшири могући распон емоција и инспирација када је у питању уметничко изражавање, нарочито у домену примењене уметности. Уметници су се слоном бавили користећи најразличитије материјале, од камена, керамике, метала, пластике, до тканина свих врста. Најлогичнија је била варијанта коришћења слонове кости, најскупље – природне и најјефтиније – вештачке. Што се стакла тиче, оно је можда најизазовније за креирање једног слона. Крхко стакло које у себи носи латентну опасност да се у једном трену претвори у срчу и масивна животиња која као громада пркоси изазовима природе, људи и свима онима мањима од себе.

Шта тражи слон у стакларској радионици чувених мајстора мурано стакла?

Тражи да га се не плашимо и да га волимо јер је добронамерно дошао да нас увери да није све у величини, има нешто и у љупкости. Овај мали црвени слон висок је само двадесетак центиметара и толико је сладак да га морамо имати као декоративни детаљ на полици у соби.

Његова једина слабост је то што је израђен од стакла. Све што од нас тражи јесте мало нежности и много пажње.

 Наполеоне Мартинуци (1892–1977)

Италијански уметник стакла, скулптор и дизајнер, рођен је у Мурану, у породици вештих мајстора стакла. Студирао је прво музику, а затим вајарство, стакло и керамику на уметничким академијама у Венецији. Дружио се са значајним уметничким именима свога времена, у првом реду са књижевником и песником Габријелом Данунцијем, а и са другима, сликарима и вајарима. Двадесетих година прошлог века почео је сарадњу са чувеним Паолом Венинијем и био директор Музеја стакла у Мурану. Са својим уметничким делима учествовао је 1932. године на Бијеналу у Венецији, а 1934. на Тријеналу у Милану. Као партнер и уметнички директор Студија Венини успео је да промовише уметност стакла и афирмише њене врхунске домете широм света. Унео је нов дух и бројне иновације као арт директор Венини продукције. Најпознатији је постао и остао по својим чувеним зооморфним фигурама од мурано стакла.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs