Хлађење воде без леда
У две најтоплије земље, Египту и Индији, хладили воду зрачењем и испаравањем
У древном свету су развијени и методи хлађења воде (па чак и прављења леда без помоћи увезеног или ускладиштеног снега) – природно, у две најтоплије земље – Египту и Индији. Ту су се користили једноставни физички методи: зрачење и испаравање. Атенеј описује како се у Египту, у другом веку, вода хладила тако што је остављана током ноћи на крову:
„Током дана стављају (речну) воду на сунце, а када дође ноћ, уклоне талог и изложе воду ваздуху у земљаним ћуповима које ставе на највиши део куће, док два роба по целу ноћ квасе те ћупове водом. У зору снесу ћупове... Онда их ставе у сламу, а потом је користе без потребе за снегом или било чим другим.”
На овај начин вода се „небески” хладила јер се њена виша температура губила у атмосфери. Све што је било потребно јесте ведро ноћно небо које би омогућило да се вода охлади.
Поливање ћупова током ноћи убрзавало је губитак топлоте испаравањем, што је била друга техника коју су познавали Египћани. Цртежи из њихових гробница приказују робове који лепезама хладе велике ћупове за складиштење. Ћупови су нарочито били направљени од порозне глине, тако да мала количина течности може да отиче из њих и да испари с површина. С њом је излазила и топлота, снижавајући тако температуру остатка течности, баш као што знојење снижава температуру људског тела. Исти овај метод данас користе сељаци по целом Истоку, а савремени експерименти показују да се на тај начин вода може расхладити чак 20 степени испод собне температуре.
Нешто ефикаснији метод испаравања користио се у Индији још од памтивека. Европски путници 19. века пишу о томе како су плитки судови од грнчарије били поређани у редове, покривени сламом или трском шећерне репе и изложени промаји. Испаравање је хладило воду, па чак доводило и до стварања малих количина вода. Додавање соли у воду још је више убрзавало хлађење – што је поменуто у једном индијском тексту из четвртог века пре наше ере. Метод испаравања сличан индијском користио се у Естонији око 800. године нове ере, што сазнајемо из писмених извора.
Иако нам ови древни египатски и индијски методи делују прилично примитивно, вредни су памћења.
