Љупке лампе „мис сиси”

„Како су слатке. Много их волим! Ко каже да су ствари само – ствари? Оне су много више од тога. Оне су наши пријатељи.” Тако је говорио дизајнер док је обликовао ове љупке, мале стоне лампе, најједноставније на свету, али и најомиљеније на тржишту тих деведесетих година прошлог века. Као некакве девојчице у забавишту, у разнобојним хаљиницама: беле, црвене, плаве, жуте, љубичасте... освојиле су свет.

Израђене су од обојене технополимер пластике и произведене у фирми „Флос”, у Бреши у Италији. Складне и мајушне, високе су само 28 цм. „Шта нас тај Старк замајава, па такву лампу може да нацрта свако дете!?”, говорили су стручњаци очекујући од суперстара дизајна и његовог раскошног талента, познатог и признатог од Њујорка, преко Париза до Токија, ако не сталне сензације оно бар неко ефектно изненађење. „Па ето, зажелео сам се накратко обичних, малих ствари”, одговорио им је он. „Да предахнем мало од екстравагантних барских столица и осталих хотелских ексклузивитета за богате белосветске џетсетере, којима је и најекстравагантнији дизајн – досадан.”

Ова лампица, коју је дизајнер од милоште назвао „мис сиси”, има најобичнији гајтан, утикач и прекидач и пружа директно и дифузно осветљење. Можете је ставити где год вам се прохте, на сто, полицу, комоду, уз узглавље, у собу или на терасу. Она не тражи много, ни пара ни простора, хоће само да вам послужи и да је волите. И то је то.

Филип Старк је познат по много чему, по својој духовитости и иронији, по досетки и вицу, и по вештом саморекламирању. Тачно је да лампу „мис сиси” може да нацрта и мало дете, али само је један Филип Старк који на њу може да стави свој печат и потпис. То вам је као са сличицом Пабла Пикаса. И да још успут за то убере енормни пазар.

Дизајн треба да буде поштен и треба да усрећи људе

Филип Старк

Француски дизајнер рођен је 1949. године у Паризу. Као син ваздухопловног инжењера, студирао је на Високој школи „Нисин де Камондо”. Године 1965. добија прву награду за дизајн намештаја и од тада не престаје са добијањем свих могућих светских престижних признања на бројним конкурсима који обухватају све, од архитектуре, преко ентеријера и намештаја, до лампи па чак и – држача за четкице за зубе! Ту су и бројни детаљи за аранжирање ентеријера, које је тешко набрајати. Године 1969. постаје арт-директор Студија „Пјер Карден”, за који је урадио, ни мање ни више, него 65 разних пројеката за намештај. Седамдесетих година ради као самостални уметник, нарочито се бави ентеријерима ноћних клубова. Истовремено прави пут око света, не би ли упознао планету и људе за које дизајнира окружење. Осамдесетих година веома је посвећен дизајнирању разних типова столица, са којима постиже светски успех. Ради пројекат ентеријера за приватни председнички апартман у Јелисејској палати. Стиче међународну репутацију и успешно се саморекламира на духовит и непосредан начин. Пројектује хотелске ентеријере у Њујорку и примењује оно најбоље из француске традиције, али на модеран начин, у духу времена. Ради све – од намештаја, преко ваза, посуђа, до квака на вратима. Ангажован је од водећих светских фирми за дизајн производа. Обликује телевизоре, чак и мотоцикле! Путем дизајна жели да хуманизује технологију. „Дизајн треба да буде поштен и треба да усрећи људе”, изјавио је Старк.

Арх. Радмила Милосављевић  
 www.dopisna-skola-ambijent.rs