Пребранац у првом плану
Чипс,кокице, кикирики, флипс, разне грисине и друге грицкалице су посне, али овакве ужине нису замена за оброк, већ само допуна
Живимо у свету изобиља, доступно је поврће и воће из разних крајева света. Свежим воћем и поврћем можемо уносити минерале, витамине и влакна чак и када то раније нисмо могли. Алтернатива је употреба тренутно смрзнутог поврћа и воћа, као и сувог воћа.
Наравно, не треба заборавити ни зимницу: кисели купус, туршију, ајвар, домаћи кувани сок од парадајза, а ту су и слатке варијанте: џемови и компоти.
Познато је да је кисели купус један прави рудник витамина и минерала и цењен је од давних времена. Сарма може да се направи и у посној варијанти и скоро нимало не заостаје за „оригиналом”. Салата од киселог купуса је незаобилазна у току поста и једна од најздравијих.
Од житарица бирајте оне интегралне, дакле од целог зрна. Оне поред енергије садрже пуно влакана. Махунарке, пасуљ, боранија, сочиво су поред енергије богате и протеинима, што у посту пуно значи. Није ни чудо што је пребранац синоним за посно јело.
Риба (плава) је добар извор омега 3 масних киселина и у посту се употребљава суботом, недељом и празницима. У суштини сва риба и речна и морска је здрава јер садржи и протеине, који су битни за правилан раст и развој, а можемо је наћи у рибарници, свежу или смрзнуту.
Избегавајте куповину пангасијуса, рибе попут домаћег сома, јер је овај „производ” из Вијетнама узгајан у екстремно загађеним водотоковима реке Меконг. Уместо ове јефтиноће, изаберите неку скупљу, квалитетнију и много здравију рибу.
Рибље штапиће узмите само уколико немате алтернативу, а од производа су још доступни и смрзнути плодови мора: лигње, дагње, сурими… Конзервирана риба је такође популарна током поста, мада је свежа увек најбољи избор. Паштете од рибе садрже биљна уља, па да не понављам причу од малопре.
Пост на води може бити опасан по здравље ако дуго траје, јер се тако лишавамо и животињских и биљних масноћа у исхрани, као и протеина. Дакле, нема рибе ни уља, па тако ни довољно енергије.
Пост као промена уобичајеног начина исхране углавном доводи од пробавних сметњи, али то је краткотрајна нуспојава. Она се такође јавља и након краја вишенедељног поста. Поред тога, услед промене исхране може до главобоље, раздражљивости, анемије, депресије, губитка апетита или супротно – глади.
Глад се јавља уколико је шећер у крви низак (хипогликемија) или имате јаче лучење киселине у желуцу. Када нисте уоброчени, ово је редовна појава. Зато је битно да и током поста имате неких 4-5 оброка на дан, дакле три главна и 1-2 ужине. Распоредите их на 3-4 сата односно према вашим дневним активностима.
Ако током поста немате идеју шта да једете, обично кренете са пецивима, тестенинама, џемовима, медом који су по природи угљени хидрати. Они су наравно извор енергије, али не треба претеривати, јер ћете тако унети више калорија него што вам је потребно. Последица је неколико килограма вишка на крају поста.
Чипс, кокице, кикирики, флипс, разне грисине и друге грицкалице су посне, али овакве ужине нису замена за оброк, већ само допуна. Ипак бирајте здраве грицкалице, које нису енергетски прејаке у адекватним количинама.
