Кајсија чува срце

Кајсија (Prunus armeniaca) коштуничаво је воће из групе којој припадају и шљива, бресква, трешња. Плод је најсличнији плоду брескве, а величина и боја су му нешто другачије. Обично су жуте или наранџасте боје, коштица је знатно глађа од оне у брескви и више личи на коштицу шљиве.

Тврђи плодови дуже трају

Приликом куповине потребно је обратити пажњу на боју и чврстину плода. Најбоље су плодови наранџасте боје, релативно тврди. Ако волите да их једете у свежем стању, бирајте плодове без знакова оштећења, а ако их користите за џемове и преливе за торте и колаче, можете да узмете и мекше плодове јер су слатки. Ако су недозреле најбоље је да их ставите у папирну кесу и да их држите на собној температури, два до три дана, даље од сунца јер ће сазрети. Уколико се чувају у фрижидеру трају до недељу дана. Плодове који су презрели најбоље је одмах употребити за јело или припрему сокова, џема.

У 100 грама кајсија има 48 калорија. Кајсија садржи највише шећера, а мало масти и беланчевина. Од витамина значајне су количине витамина А и Це, док је од минерала најзаступљеније гвожђе.

Сушене кајсије имају нешто већу енергетску вредност, па у 100 грама има 241 калорија. Због великог садржаја влакана, суве кајсије могу да се користе за олакшавање пробаве и решавања проблема затвора. Лаксативни ефекат може да се постигне после поједена три до четири комада суве кајсије.

Истраживањима је утврђено да кајсије имају највећи ниво каротеноида од свег воћа. Каротеноиди су антиоксиданси који снижавају ризик од кардиоваскуларних проблема, смањују ниво лошег холестерола и штите од рака. У неким културама се кајсијама придају и афродизијачка својства. У традиционалној кинеској медицини кајсије потпомажу рехидратацију и имају детоксиколошку улогу.

С обзиром на латинско име које значи „јерменска шљива”, претпоставља се да је постојбина кајсије Јерменија, где су пронађене коштице кајсије из неолитског времена. Ова претпоставка се не може доказати јер су остаци овог воћа нађени у Индији и Кини у 5.000 година старим археолошким слојевима. Данас кајсије расту широм света, али највише на Медитерану, средњој Азији и далеком истоку. Највећи произвођачи кајсија су Турска, Иран, Италија, Пакистан, Грчка, Француска, Алжир, Шпанија, Јапан, Мароко и Сирија.