Блитва јача имуни систем

Блитва је лиснато зелено поврће веома заступљено у медитеранској исхрани. Лако се разликује од другог зеленог лиснатог поврћа по дебелим стабљикама које према врсти блитве могу да буду беле, црвене, розе или жуте боје. Листови су веома хранљиви и термички обрађени користе се за спремање пите, гибанице, а у свежем стању и као вариво и за салату.

На пијачне тезге стиже током априла и има је до краја маја. Уједно је једна од издржљивијих „зелениша”, јер сезона бербе траје дуже од оне за кељ или спанаћ. Сезона „бербе” блитве завршава се када дневне температуре достигну 30 степени Целзијуса.

Није препоручљива за особе са камењем у бубрезима

Деци, трудницама и особама које су на дијетама блитва се свакако препоручује, јер ствара осећај ситости, има нутритивно вредне елементе и витамине. Међутим, попут спанаћа, блитва садржи велике количине оксалата па се не препоручује особама које имају камење у бубрезима. Такође и особе са остеопорозом не би требало да конзумирају веће количине блитве јер оксалати у одређеној мери спречавају апсорпцију калцијума.

Блитва кувана у води даје свега 19 килокалорија на 100 грама, а од храњивих материја садржи: угљених хидрата 4,13 грама, шећера 1,1 грам, масти 0,08 грама, протеина 1,88 грама. Има много витамина А (бета каротена), витамина Ка (једна од најбогатијих биљака овим витамином) и витамина Це, као и минерала: магнезијума, мангана, гвожђа и калијума.

Од антиоксиданаса блитва садржи лутеин и зеаксантин, каротеноиде који повољно утичу на мрежњачу ока и спречавају макуларну дегенерацију која узрокује слепило.

Кувањем се витамини губе, али због њихове велике концентрације блитва и даље има благотворно дејство. Такође, има растворљива влакна која позитивно утичу на рад црева, спречавају опстипацију. Витамин А делује повољно на здравље коже и косе, убрзава зарастање рана. Сви актиоксиданси из блитве добри су за имуни систем, што је веома битно после дугог зимског периода када се и јављају сезонске респираторне инфекције.

Као свежа изузетно је кварљива, па је најбоље употребити је одмах по брању или куповини. За салате се користи искључиво млада, свежа очишћена од стабљике, у комбинацији са другим лиснатим поврћем, односно пролећним зеленишем.

Зрели листови блитве требало би да се кувају јер се тим процесом смањује горчина. Идеална је за чорбе, као прилог са кромпиром и белим луком, од њених листова се попут оних од купуса могу завијати сарме, може да буде замена кромпиру у мусакама...

За део године када је нема на пољима, може да се сачува замрзнута попут спанаћа.