Капљица која гоји
Када доспе у организам, алкохол се разлаже на ацетат и маст, прва компонента сагори, док се од друге стварају наслаге
Алкохол је најстарија дрога позната у цивилизацији. Делује тако што опушта и смирује нервни систем, а има и друге манифестације. Код мушкараца алкохол повећава производњу хормона кортизола, смањује производњу мушког хормона тестостерона, а код оних који се баве спортом неповољно утиче на опоравак мишића после тренинга. Од позитивних ефеката може се издвојити црно вино које садржи антиоксиданте и разређује крв. Ипак, алкохол делује токсично и дехидрирајуће на организам па ако после провода ујутру осетите главобољу (мамурлук), знајте да је узрок у томе.
240 – маргарита
220 – вотка
220 – виски
220 – ракија
220 – рум
205 – мартини
120 – шампањац
90 – џин-тоник
75 – бело и црно вино
35 – пиво
Алкохол се раствара у води, а разлаже се у јетри. Алкохоличари имају знатно већи ризик за обољења јетре него особе које ге не конзумирају.
Један од главних фактора који утичу на успех било које дијете лежи у смањеном уносу алкохола или чак у потпуном одрицању од њега. У јавности се прича о томе како алкохол гоји, а вероватно је то и разлог што неке пивопије имају „пивски стомачић”.
Постоје најмање два разлога зашто алкохол гоји. Алкохол је богат калоријама јер грам алкохола садржи седам калорија. Ово је знатно више од, рецимо, беланчевина или угљених хидрата код којих један грам има четири калорије. Ипак, алкохол има мање калорија од масти код којих један грам има девет калорија.
Међутим, када размислите колико алкохола попијете у виду пива, вина, вотке, домаће ракије или неког коктела, калоријски унос није маргиналан. Људи док пију воле најчешће нешто и да грицкају: переце, грисине, кикирики, бадеме, лешнике. Све то је много калорија јер садрже доста биљних масти у себи и подстичу још већу конзумацију алкохола.
Алкохол отвара и апетит, чему служи и аперитив. Алкохолна пића углавном не садрже храњиве материје. Како алкохол организму не даје потребне нутријенте, организам их надокнађује из других извора, тј. из друге хране, што је други разлог зашто је тачна констатација да алкохол утиче на гојазност.
Када доспе у организам, алкохол се разлаже на ацетат и маст. Прва компонента иде на сагоревање, док се друга складишти у масним наслагама. Дакле, тело прво сагорева калорије из алкохола, а после тога масти, угљене хидрате и беланчевине који су унети. С обзиром да алкохол зауставља сагоревање масти, јасно је зашто треба избегавати пиће када је циљ смањење килограма.
Ове врсте пића утичу и на поспаност и летаргичност, што нису пожељна стања за некога ко жели да смрша.