Дани на Земљи постају све дужи

Дани на нашој планети постају све дужи због успоравања Земљиног кретања око Сунца, али то продужење времена скоро и да не можемо да осетимо нити приметимо за време живота. Просечан дан продужавао се за око 1,8 милисекунди сваког века током последњих 27.000 година, показало је ново истраживање, известио је лист „Индипендент“.

Због те постепене промене, дан ће постати дужи за само један минут тек за 6,7 милиона година.

Нова астрономска студија, коју је спроводио пензионисани астроном Краљевске опсерваторије у Гриничу Лесли Морисон, показала је да се дани на нашој планети нешто спорије продужавају него што се раније мислило.

„Ове процене су апроксимативне јер геолошке силе које управљају Земљином ротацијом неће обавезно бити константне током тако дугог периода. Ледена доба и сличне појаве могу да поремете садашње и неке будуће процене“, указао је др Морисон.

Раније су научници процењивали да се дан продужава за 2,3 милисекунде у сваком веку, на основу утицаја Месеца на Земљину орбиту, али је нова студија показала да је реч о 1,8 милисекунди.

Фактори који утичу на кретање наше планете су Месец, промене у облику Земље, због све мањих поларних капа, електромагнетне интеракције између мантије и језгра и промене у нивоу мора.

Успоравање кретања Земље је разлог због ког високопрецизни часовници морају да се подешавају на сваких неколико година, како би били синхронизовани.