Ко се још сећа видео-рекордера
Последњи произвођач видео-рекордера „Фунаи електрик” обуставио је производњу некада омиљених кућних апарата јер на тржишту више није било интересовања
Јапанска електронска компанија „Фунаи електрик” била је последњи произвођач видео-рекордера. Она је 2016. године објавила је да ће крајем августа те године произвести последњи комад овог уређаја, након чега он „одлази у историју”. И стврно је отишао у историју.
У вести коју је објавио Си-Ен-Ен наведено је да су у последњих 50 година видео-рекордери прво постали „обавезни члан” многих домаћинстава широм света, али је са појавом компјутера и брзог интернета њихова популарност много опала.
„Фунаи” је почео да производи видео-рекордере 1983. године и у једном периоду је продавао чак 15 милиона уређаја годишње. Појава нових технологија, од ди-ви-дија, блу-реја, а сада и стриминг емитовање видео-садржаја, утицале су на пад продаје .
„Фунаи” је само издао кратко саопштење да се с производњом престаје, јер на тржишту више нема интересовања за тим, некада омиљеним, кућним производом.
Да подсетимо, видео-рекордери су се појавили током шездесетих година прошлог века. Ве-ха-ес (VHS) je скраћеница за систем кућних видеа (Video Home System). Први ве-ха-ес плејер је развила јапанска компанија Џи-Ви-Си (JVC), што у буквалном преводу значи јапанска видео-компанија. Према неким изворима, први видео-плејер приказан је јавности 1976, а према другим на Потрошачком сајму електронике у Чикагу 4. јуна 1977. године, да би 1. октобра те године почела и продаја широј јавности. Видео-рекордери су постајали све популарнији уласком великих компанија у њихову производњу попут „Сонија”, када су нови модели постали јефтинији и приступачни свим грађанима.
Видео-клубова са ве-ха-ес (VHS) касетама одавно нема, све је мање и ди-ви-ди клубова. Развој ди-ви-ди опреме и дискова, убрзавање интернета, појава торента за нелегално преузимање филмског и ТВ садржаја, популарност „Јутјуба” – сервиса за постављање видео-садржаја на интернет и гледање истог, све је то „кумовало” нестанку и видео-касета. Као и дискете, ве-ха-ес систем појавио се током седамдесетих година прошлог века, а данас се више ни не користе. Малобројни који још увек чувају ве-ха-ес касете у последње време журе да своје видео-материјали са ових касета што пре пребаце на неке дигиталне носаче података, односно да дигитализују снимке и сачувају их од „зуба” времена.
