Трешња смирује и подстиче правила рад срца

Када се први пут у сезони грицне сочна трешња, омиљено воће многима, нема особе која се не обрадује овом укусу и на трен врати у детињство.

Трешња (prunus avium) припада великој подфамилији Prunoideae, заједно са вишњом. Потпуно је питома и узгаја се у воћњацима широм света, а постојбина јој је управо наш простор – Источна Европа и Мала Азија. Дрво трешње расте на добро осветљеним местима. Може да досегне висину од 30 метера и више. Приликом брања овог слатког воћа, мора да се буде врло опрезан јер су гране трешње (као и вишње) лако ломљиве, посебно на рачвањима.

Ово мало коштуњаво чудо природе садржи мноштво витамина и минерала, а даје свега 63 калорија у 100 грама.

Трешња има изузетно меснат и сладак плод, црвене и ружичасте боје, који је одличан извор калијума, гвожђа, цинка, бакра и мангана. Подсетимо, калијум је минерал који је важан за правилан рад срца и држи крвни притисак на нормали.

Плод овог воћа има много пигмента, а управо тај црвено-плави пигмент сачињавају полифеноли – антоцијанини који имају јака антиоксидативна својства. Они делују против слободних радикала, али и против упала, што свакако подстиче имунитет. Редовном конзумирањем трешања и вишања могу знатно да се умање тегобе код гихта, фибромијалгије и спортских повреда.

Трешње обилују и мелатонином, антиоксидансом са умирујућим ефектом на неуроне у мозгу, што позитивно утиче на смањење нервозе, несанице и главобоље.

Препорука је да се купују свеже трешње и да се чувају у фрижидеру. Добро их је опрати непосредно пре конзумирања. Трешње се обично једу саме, у свежем стању или у воћним салатама-коктелима уз брескву, ананас, крушку и грожђе. Није случај да се попут вишања користе за прављење сокова и колача, мада и од трешања може да се направити врло укусан џем или слатко. Трешње су идеалне за воћне ужине у свежем стању.