Брусница снижава лош а повећава добар холестерол

Воће, које се код нас најчешће конзумира кандирано, благотворно делује на срце и крвне судове, снижава крвни притисак, ублажава уринарне инфекције и смирује чир на желуцу

(Freepik)

У хладним зимским данима, у недостатку свежег, често једемо суво воће, а једно од њих је и брусница. Ово воће код нас се често налази ушећерено, односно кандирано, али и у облику сирупа или сока. У свежем облику слабо је заступљено, можда и због свог слатко-киселог укуса који помало „вуче” и на горко.

Нутритивно гледано, свежа брусница даје 46 килокалорија на 100 грама плода. Садржи највише воде (87 одсто), затим угљених хидрата (12 одсто), а остатак чине беланчевине и масти (један одсто). Од минерала, најзаступљенији су калијум, фосфор, калцијум и манган, а има и гвожђа и сасвим мало натријума.

Ово воће не садржи холестерол а веома је оскудно и натријумом. Уместо тога, брусница обилује витамином Це, флавоноидима и полифенолоидним једињењима које позитивно утичу на здравље.

Брусница је богата антиоксидансима (антоцијанини, кверцетол, селен, витамини А, Це, Е…), па се ово воће препоручује у исхрани. Антиоксиданси су, подсетимо, супстанце које чувају ћелије од оксидативног стреса и погубног утицаја слободних радикала, који у организму настају услед различитих спољашњих утицаја. Ови слободни радикали повећавају шансе за настајање болести срца, тумора и многих других обољења. Неупоредиво је боље уносити антиоксидансе из природних извора него из суплемената.
 

Брусница се највише производи на североистоку САД и Канаде, у северној Азији, северној и источној Европи, и у Србији

Брусница је за срце и крвне судове благотворна због смањивања ризика за добијање болести ових органа, у првом реду снижавањем повишених вредности ЛДЛ холестерола (лош холестерол) и триглицерида у крви, а повећавањем нивоа ХДЛ холестерола (добар холестерол).

Антицијанини из бруснице, који дају овом воћу јаркоцрвену боју, утичу на спречавање оксидативног оштећења код ендотелних ћелија. Здравствени ефекти конзумирања овог воћа овим се не завршавају. Због ниског садржаја натријума (а нешто већег калијума), брусница делује на снижавање крвног притиска.

Многи знају да ово воће помаже у одржавању здравља уринарног тракта. Истраживања за сада показују само да сок од бруснице подстиче његово лечење. Конзумирање овог воћа благотворно је код уринарних инфекција. Због киселости брусница сматрало се да повећавање пе-ха урина убија бактерије (у првом реду Ешерихију коли), али механизам деловања је сасвим другачији. Наиме, и за ову улогу заслужни су антиоксиданси, првенствено проантоцијаниди, који спречавају приањање бактерија (изазивача инфекције) уз зид бешике, па се оне излучују урином. Из истог разлога брусница може да се конзумира и код чира на желуцу.

Јасна Вујичић, нутрициониста