06.07.2024 у 17:24
Чупање конопље и њена прерада у влакна, шишање оваца и прерада вуне, преслице, вретена, кућни разбоји за ткање, игле за плетење... Нижу се појмови захтевних послова из прошлости, данас углавном заборављених, без којих некад у нашим селима не би било ни текстила ни народног одевања. Сећање на та вековна умећа, као својеврстан омаж српским женама из прошлих времена на чија плећа су свакодневно падале и ове обавезе, оживљава управо представљена књига „Текстилне сировине Златибора”. Ауторка је Снежана Томић, музејски саветник, етнолог музеја „Старо село” у Сирогојну, пуних 30 година у том послу у овој установи која такође обележава три деценије постојања. Неуморна Снежана, увек на извору народних знања која истражује и описује, те у етнолошком раду сарађује с Министарством културе,
23.04.2024 у 20:59
„Што оком види, од дрвета направи”, поносно кажу Златиборци за Миладина Лекића (42), народног вајара и дрворезбара. Мноштво скулптура он је направио за око две деценије стварања, углавном с изворним мотивима. Талентом, надахнућем и алатом (дрвеним чекићем званим бат, длетима, а и моторном тестером за веће фигуре) дрвету даје душу. Мотиви са села Миладин је посвећен стваралац, неретко ради по наруџбинама. Купци његових особених дрвених скулптура су власници етно-села, ресторана, угоститељских објеката, кућа на Златибору и широм Србије и других земаља. Од тог посла породицу издржава, а каткад уради и какав комад намештаја, иконе у дуборезу и друго. Каже да инспирацију налази у непосредном окружењу. Само понекад у ликовима познатих, чешће у људима које среће свакодневно и мотивима
19.02.2024 у 22:09
Шта то посетиоце Златибора толико привлачи у овдашњој Стопића пећини кад је и овог лета, у доба повећане бриге за здравље, и по 2.000 њих дневно походи? Пре свега природне особености и атракције које вреди видети, као и изузетна уређеност пећине, којом посвећено управља Туристичка организација Златибор. Камени набори зване бигрене каде, водопад „Извор живота”, бигрени тобоган, „џиновски лонци”, дворане, дугуре и други дарови природе, а све доступно погледу и модерно осветљено. И до 2.000 посетилаца дневно Стопића пећина последњих година, каже за „Магазин” директор Туристичке организације Златибор Владимир Живановић, остварује рекордну посећеност. – У 2019. имала је рекордних 89.113 посетилаца, чиме је најпосећенији локалитет те врсте у Србији. Изгледало је да ће ова неповољна
05.11.2023 у 19:53
Више лепоте природе на мањем простору нема надалеко, записао је давно један туриста опчињен бајинобаштанским крајем. Где се чаробна планина Тара наслања на лепотицу Дрину, боје и мириси освајају, а поглед с видиковаца ужива. – Ја овако замишљам рај – рече Еткин Кларк, директор Европске фондације за заштиту природе и националних паркова, приликом боравка у Националном парку „Тара”. Уистину, мирна варош Бајина Башта покрај Дрине и државне границе има околину за незаборав. Чисте реке и импресивни кањон, јединствену Кућицу на Дрини, атрактивна језера Перућац и Заовине, непрегледне четинарске шуме и привлачне ливаде, национални парк с највише медведа и Панчићевом омориком, прастари манастир Рачу, најкраћу реку звану Година, најпосећенију регату, чак и једну – вампирову воденицу. Довољно
07.08.2020 у 12:00
Тамо где хучна планинска Ђетиња излази из свог импресивног кањона и наједном постаје шира и мирна, преграђена великом браном надомак Ужица, спреман је кајак двосед. За вожњу и уживање по том речном језеру, воденом стазом дугом око један километар, од новог понтона-пристаништа узводно до Сунчаног вира. То је кајак погодан и за почетнике: весла у руке па без журбе, с мераком, кроз мирне воде немирне Ђетиње. Поред трасе и тунела некадашње „ћирине” пруге, подно усправних камених литица. Где ветрић пријатно расхлађује, а цвркут птица је једини звук. Усред дивље и нетакнуте природе, на свега један до два километра од града. Помоћ за почетнике Управо је вожња кајаком нови туристички садржај, од овог лета заступљен у клисури Ђетиње. Атрактиван и у ово неповољно време за рекреацију и
