Политика Магазин

Живот

29.01.2024 у 22:52

Једно истраживање о томе шта људима највише недостаје током веома ограниченог живљења у овој епидемији, која траје више од годину дана, показало је да су то путовања. Чак и они који су били сумњичави према вакцинама, одлучили су да се вакцинишу како би могли да путују. Одговор на питање зашто су људима толико важна путовања јесте у томе да им она задовољавају бројне психичке и емотивне потребе. Отпутовати негде значи променити околину и из уобичајене рутине отићи на неко друкчије, боље место. Што је свакодневица тежа, монотонија, одговорнија, пунија одрицања и жртвовања то је потреба за променом окружења снажнија. Људи могу да живе фрустрирано неко време, али ако то постаје предуго, онда или тону у летаргију и апатију или почињу да „изгарају”. Синдром изгарања манифестује се као

Живот

16.12.2025 у 09:25

Инфантилaн отац

Када жена роди дете, она се по природи ствари окреће према беби и посвећује јој своју пажњу. То је природан процес јер мајка улази у симбиозу с дететом, што значи да се понаша као да је дете део њене личности. Док је током трудноће дете било део њеног тела, она, након порођаја, наставља да се понаша као да је дете део ње, као део њеног Ја. Психичка симбиоза значи да се мајка и беба, то јест мало дете, понашају као да су целина, као да су једна личност. Интензивна фаза симбиозе траје до дететове треће или четврте године. Емотивно зрели мушкарац прихвата симбиотски однос мајке и детета као нешто што је природно и брине се да задовољи потребе и мајке и детета. Ако је муж пре рођења детета био на првом месту код супруге у смислу њене пажње, сада прихвата да је дете на првом, а он на другом

Живот

21.12.2023 у 20:49

ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА: Три поља јавности

Људи су друштвена бића, што значи да им је важно да су емотивно повезани с другим људима, да су им други људи важни, као и да им је важно како их доживљавају други људи. Зато сваког појединца можемо представити као фигуру у његовом социјалном пољу – окруженог другим људима. Такво представљање јесте тачно, али је истовремено недовољно разрађено и зато недовољно за јасно разумевање друштвених односа неке индивидуе. Прво разликовање у социјалном пољу јесте разликовање особиних односа с оним људима с којима је блиска од оних с којима није блиска. У првом случају ради се о оном делу социјалног поља који зовемо блискост, а у другом је реч о јавности. Односи између блиских људи битно се разликују од међусобних односа људи који нису блиски – који су на дистанци. Знати за разлику између

Живот

12.04.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Злочин отуђивања детета

Савремени бракови су под великим притиском. Некада, када су бракови били потреба, много је више емотивних и других нити повезивало партнере. Данас је то углавном љубав, али и пролазна заљубљеност. Због тога ће се од пет склопљених бракова два развести у неком тренутку. Када је у питању развод мужа и жене који немају децу, ствари су релативно непроблематичне. Међутим, када се разводи брак у коме су дете или деца, тада ствари могу да постану веома компликоване. Разводом се констатује да он и она више нису муж и жена, али они остају у улогама оца и мајке, најчешће дуги низ година. Развод, стрес за све Разводи су увек непријатни и веома стресни, не само бившим супружницима, него и њиховим блиским људима. Али најстреснији су деци. Она не желе да изгубе ни тату ни маму, не желе да бирају

Живот

02.08.2024 у 09:20

ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА: Не пројектуј се

Када неко сретне особу која му јако личи на неку другу особу из његове прошлости с којом је имао неко искуство, било пријатно било непријатно, онда ће се то искуство из прошлости „уградити” у начин на који неко доживљава ту нову особу. Резултат ће бити да емотивни одговор на нову особу неће бити реалистичан – у складу са стварношћу – већ ће бити искривљен због „контаминације” искуством из прошлости. Овај утицај прошлог искуства ће се остварити чак и ако је особа свесна ове асоцијације. То су ситуације када неко изјави: Што ме овај човек подсећа на оног човека. Принцип сличности Овакав утицај прошлости објашњава се једном врстом учења која је типична за конкретно мишљење, то јест мишљење у сликама и представама. У сусрету с лицем из прошлости особа је нешто научила, а онда када се

Живот

29.03.2021 у 08:00

ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА: Цртаћи и дететов ум

Сведоци смо да бројне велике филмске компаније, попут „Ворнера броса” и „Дизнија”, показују склоност да „пониште” бројне цртане филмове чији су јунаци обележили одрастање бројних генерација. Први цензурисани цртани лик који најављује тренд је Пепе ле Твор. Многима се овакви потези чине потпуно неразумним и неприхватљивим. За разумевање оваквих потеза потребно је разумети друштвени контекст који последњих година постоји у америчком друштву. Најкраће речено, компаније поништавају ове цртаће из страха да би и саме могле да буду поништене. „Поништавање” на време Друштвене мреже су омогућиле нови тип комуникације у којој неко појединачно мишљење да је нека појава дискриминаторска убрзо добија, попут грудве која се претвори у лавину, огромну подршку „ратника за социјалну правду” који

Живот

16.08.2024 у 20:13

Разговори са самим собом

Непријатна осећања су сигнал да нисмо у складу са спољашњим светом. То заправо значи да наш систем представа о томе како свет и други треба да функционишу није у складу са стварним светом и другим људима. Некада је за тај несклад одговоран стварни узрок, а некада су наше представе нереалистичне. Непријатна осећања могу бити и резултат незадовољства собом, опет због несклада између тога како мислимо да треба да делујемо и тога како смо заиста деловали. Оваква осећања су сигнал да постоји проблем, било да је његов узрок у нама, било да је у стварном свету. Непријатна осећања фокусирају нашу свест на проблем, као што бол у неком делу тела усмерава нашу свест на тај део тела. Када постоји проблем, тада људи размишљају о његовом решењу. Како непријатне емоције фокусирају нашу свест на

Живот

15.03.2021 у 08:00

Формуле живљења Синдром Петра Пана

Као што је познато, Петар Пан је дечак који никада није одрастао. Живео је у земљи Недођији где је то било могуће, а где је водио дружину „изгубљених дечака”. Због тих његових особина настао је „синдром Петра Пана” којим се описују мушкарци који никада нису заиста одрасли, који су остали вечити дечаци. Иако је овај синдром уведен у литературу 1983. године, чини се да је данас све више оних мушкараца чије понашање заслужује да се сврстају у овај синдром. Зашто је све више мушкараца који не желе да одрасту? Из истог разлога из којег ни жене не желе да одрасту, а то је због тога што имају негативну представу о одраслости. Када уђу у оне године у којима би требало и да емотивно одрасту и да, на пример, уђу у озбиљне везе и прихвате одговорност за стварање породице, они устукну, повуку се и

Живот

17.05.2026 у 09:59

Вештина преговарања

Што је неко спретнији у ономе што зовемо договарање или тачније преговарање, имаће боље односе с другим људима. Сваки пут када се између двоје или више људи појави неки конфликт интереса или жеља, појављује се потреба за преговарањем. Зато особе које вешто преговарају заправо боље решавају конфликте с другим људима и боље постижу договоре. Преговарање није исто што и наговарање. Када неко наговара другога на нешто, то нешто може, али и не мора бити добро за другога. У наговарању постоји вертикални однос у којем онај ко наговара заузима вишу позицију некога ко боље зна, док наговарана страна има нижу позицију онога ко не зна. У преговарању или договарању обе стране имају једнаковредну позицију. Замке уцењивања и изнуђивања Метафора за преговарање јесте ценкање на пијаци. У

Живот

03.08.2024 у 20:25

ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА: Родитељи као робови

Ако је једна особа спремна да се жртвује због неке друге, то се често разуме као врхунски израз љубави. Многи савремени родитељи љубав према детету изражавају управо кроз жртвовање. Као што је неко рекао: Деца су данас једина вредност због које би људи дали свој живот. Свакако да родитељи морају да се одрекну много тога у корист своје деце, али постоји јасна граница између одрицања и жртвовања: одрицање је конструктивно, жртвовање је самодеструктивно. Многи родитељи су заробљеници „идеологије срећног детета” јер верују да њихово дете мора да има срећно детињство како би одрасло у самосталну и ментално здраву особу. За њих су родитељи добри када све чине да усреће дете и да му створе доживљај вољености. Задовољство настаје када се некоме оствари жеља, а осећање среће када му се оствари