Od 1970. nestalo dve trećine divljih životinja
Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) u svom izveštaju Living Planet Report, u jednom od najobimnijih globalnih izveštaja o stanju biodiverziteta na planeti, upozorava da priroda nestaje zabrinjavajućom brzinom. Ovaj izveštaj, koji se objavljuje svake dve godine, zasniva se na velikom broju terenskih istraživanja širom sveta i ovoga puta donosi dramatične podatke o stanju divljih životinjskih populacija.
Prema najnovijim rezultatima, populacije praćenih divljih životinja smanjene su u proseku za 73 odsto između 1970. i 2020. godine. U Latinskoj Americi i na Karibima zabeležen je još veći pad – čak 95 odsto, što ukazuje na gotovo potpuni kolaps lokalnih ekosistema.
Ovakvi gubici imaju ogromne posledice i po ljude, upozorava WWF. Nestankom divljih životinja nestaje i sama priroda. A što više gubimo biodiverzitet i prirodna staništa, to smo ugroženiji i mi. Priroda nam obezbeđuje osnovne životne potrebe – čistu vodu, vazduh, hranu, pa čak i lekove. Uz to, šume, okeani i drugi ekosistemi skladište velike količine ugljen-dioksida, što je ključno u borbi protiv klimatskih promena.
„Činjenice jasno ukazuju da priroda nestaje alarmantnom brzinom”, navodi WWF. „Rizik od izumiranja mnogih vrsta raste, a zdravi ekosistemi mogli bi da budu izgubljeni zauvek”.
Nestaju šume Amazonije
U izveštaju iz 2022. godine, WWF navodi primer Amazonije – regiona koji je do 2021. godine izgubio čak 17 odsto svojih šuma. Ukoliko se ova cifra popne na 20 odsto, mogli bismo doći do tzv. tačke preokreta, posle koje ekosistem ne može više da se regeneriše, već prelazi u suvlju savanu, sa drastičnim posledicama po klimu i biodiverzitet čitave planete.
Još jedan upečatljiv podatak je da je u poslednjih 50 godina, broj slatkovodnih vrsta opao je za čak 83 odsto. To uključuje ribe, vodozemce i druge organizme koji žive u rekama, jezerima i močvarama – staništima koja se ubrajaju među najugroženije na svetu.
WWF poziva na hitne globalne mere – promene u načinu proizvodnje i potrošnje, očuvanje preostalih prirodnih staništa, kao i ulaganje u obnovu oštećenih ekosistema. Samo tako, kažu, možemo obezbediti budućnost kako za divlji svet – tako i za sebe.
