Topliji tuš - veća usamljenost
Istraživanje sa Jejla otkriva neobičnu vezu između tople kupke i emotivne izolacije
Usamljenost je tiha epidemija savremenog doba, a najnovije istraživanje prestižnog univerziteta Jejl otkriva neobičnu i gotovo simboličnu vezu između emocionalne i fizičke toplote — tačnije, između osećanja usamljenosti i navika u tuširanju ili kupanju.
U studiji objavljenoj u naučnom časopisu Američkog psihološkog udruženja „Emotion”, istraživači su analizirali ponašanje 51 ispitanika uzrasta između 18 do 45 godina. Učesnici su popunjavali detaljne upitnike o svom svakodnevnom životu, uključujući tri ključna pitanja o navikama tuširanja: koliko često se kupaju, koliko dugo to traje i koju temperaturu vode preferiraju.
Rezultati su pokazali da su osobe koje su se osećale depresivno i usamljenije, u proseku uzimale 23 odsto više kupki ili tuširanja u poređenju sa onima koji nisu prijavljivali izraženu emocionalnu izolaciju. Osim toga, usamljeniji učesnici provodili su više vremena pod tušem i birali znatno topliju vodu.
„Topla voda pruža fizički osećaj topline koji može da posluži kao zamena za emocionalnu bliskost”, navodi vođa istraživanja, dr Džon A. Barg, profesor psihologije sa Jejla.
„Naša tela, čini se, traže fizičku utehu kada nemaju pristup emocionalnoj povezanosti”.
Istraživači pretpostavljaju da ljudi instinktivno koriste fizičku toplotu da bi ublažili psihološku hladnoću izazvanu usamljenošću — fenomen koji bi mogao da ima korene u ranom razvoju čoveka, kada su dodiri i telesna bliskost bili osnovni načini povezivanja i preživljavanja.
Zamena za dodir
Kako smatraju autori studije, još od ranog detinjstva pa kroz čitav život, fizička bliskost i toplina (poput zagrljaja, dodira ili držanja u naručju) imaju ključnu ulogu u formiranju osećaja sigurnosti i povezanosti. Kada toga nema – telo traži zamenu.
Ipak, naučnici upozoravaju da, iako ovakvo ponašanje može da pruži kratkoročnu utehu, ono ne rešava suštinski problem.
„Ako osoba oseća potrebu da provodi sat vremena pod toplim tušem svaki dan, možda joj ne treba samo veći bojler, već dublja emocionalna povezanost sa ljudima”, piše Barg.
„Ljudi nesvesno pokušavaju da nadoknade nedostatak društvenih veza tako što se izlažu fizičkoj toploti”, stoji u zaključku studije. Ovaj nalaz potvrđuje ranija istraživanja koja sugerišu da telesna temperatura i emocionalno stanje mogu da budu dublje povezani nego što se do sada mislilo.
Jedno ranije istraživanje objavljeno u časopisu Science, na primer, pokazalo je da fizička toplota (poput držanja šolje tople kafe) može da utiče na to kako percipiramo druge ljude — toplota u ruci povezuje se s „toplijim” ocenama sagovornika.
Iako se čini da je u pitanju bezazlen mehanizam, preterano oslanjanje na fizičke zamene za emocionalne potrebe može ukazivati na dublji problem.
„Potreba za toplom kupkom zapravo može biti poziv u pomoć”, navodi dr Barg. „Ako se neko neprestano oslanja na duge, vrele kupke, možda je vreme da se zapitamo — šta mu zapravo nedostaje?”
