Sahara je bila zelena

Nepregledno peščano prostranstvo Sahare u oblasti Takarkori u jugozapadnoj Libiji nekada je bilo zelena oaza, prepuna biljaka, jezera i reka u kojima su obitavale velike životinje poput nilskih konja. U sadašnjoj pustinji, u davnoj prošlosti oblasti bogatoj vegetacijom, živeli su tajanstveni stanovnici, pripadnici vrste ljudi koja je bila potpuno izolovana i milenijumima je živela odvojeno od podsaharske i evropske populacije, tvrde naučnici sa Instituta „Maks Plank” u istraživanju nedavno objavljenom u časopisu „Nejčer”.

Do ovih zaključka naučnici su došli analiziranjem genoma izolovanih iz mumificiranih ostataka dve žene koje su, kako su procenili eksperti, živele na pomenutom prostoru pre 7.000 godina. Arheolozi su svojevremeno ispod stena duboko u pustinji pronašli posmrtne ostatke 15 žena i dece koji su bili veoma dobro očuvani, napomenuo je profesor Savino di Lerina sa univerziteta u Rimu, koautor studije, preneo je Si-En-En.

„Prvi put smo uspeli da sekvencionišemo čitave genome iz ljudskih ostatak pronađenih u tako vrućem i sušnom okruženju. Prvu mumiju smo pronašli drugog dana iskopavanja”, ističe Di Lerina.

Prema podacima prikupljenim tokom istraživanja genoma naučnici su zaključili da su pripadnici praistorijske zajednice stvorili svoje utočište u skloništu u stenama.

Arheolozi su utvrdili da su se članovi ove zajednice bavili uzgajanjem pripitomljenih životinja, ali i poljoprivredom. U grobnicama ispod stena pronađeni su alati napravljeni od kamena, drveta i životinjskih kostiju, kao i grnčarija i pletene korpe.

Genomi posmrtnih ostataka dve žene ukazali su na karakteristike male populacije Takarkori, koja je živela u predelima današnje Sahare do pre oko 5.000 godina. Genom uzet iz uzoraka posmrtnih ostataka dve žene koje su se po svemu sudeći bavile stočarstvom otkriva da se njihovo poreklo može pratiti do drevne severnoafričke genetske loze, potvrdili su eksperti koji su radili na istraživanju.

D. Ivanović