Prokletstvo prestupne godine
Prestupna godina i 29. februar bili su pozornica za mnoge istorijski važne trenutke, a na nekim mestima na planeti se smatraju izuzetno baksuznim. Postoji verovanje da prestupne godine donose i neobične događaje.
Na našim prostorima, takođe, mnogi smatraju da godinu sa 366 dana prati neko prokletstvo, što podržavaju „dokazima”: prestupna je bila 1980. godina, kada je preminuo Josip Broz Tito, a na prestupnu 1992. godinu počeo je i rat u Bosni i Hercegovini. Kovid-19 nam je stigao 2020. godine, koja je, takođe, imala dan više.
Titanik je potpuno prestupne 1912. godine, velika svetska ekonomska kriza počela je prestupne 2008. godine, a i veliki potres i cunami koji je odneo 175.000 života u Indoneziji, dogodili su se, takođe prestupne, 2004. godine.
Od istorijskih događaja, pamti se da je prestupne 1504. godine Kristofor Kolumbo iskoristio pomračenje meseca kako bi impresionirao domoroce na Jamajci, da su prestupne 1692. izdati prvi nalozi za suđenje vešticama iz Salema, da je 1960. prvi put otkrivena Zemljina egzotermička radijacija...
Razvod zagarantovan
U 21. veku žene su slobodne da zaprose svog partnera u bilo kom trenutku kada to požele, ali vekovima je to bila isključivo dužnost džentlmena. Tradicija koja je započela u Irskoj u 5. veku, a proširila se na Evropu i šire, kaže da jednom u četiri godine, 29. februara, žene imaju priliku da pitaju svog dragog da se oženi njima.
Uz to, u Škotskoj se ženama koje nameravaju da zaprose momke u prestupnoj godini, savetuje da nose crvenu podsuknju, vidljivu njihovoj ljubavi – možda da bi im dale fer upozorenje.
Ako muškarac u Škotskoj ili Danskoj odbije prosidbu na Dan prestupne godine, prema legendi, trebalo bi devojci da plati kaznu u obliku 12 pari rukavica ili svilenu haljinu, dok je u Finskoj dovoljno da obezbedi materijal za suknju.
U Nemačkoj, mladići tradicionalno stavljaju malo brezovo drvo ukrašeno trakama na prag devojke koja im se sviđa na predvečerje Prvog maja. Svake prestupne godine, međutim, i devojke mogu učiniti isto.
Po narodnim verovanjima, u prestupnoj godini ne bi trebalo započinjati nikakve ozbiljne poslove, a sujeverni Grci smatraju da u godini u kojoj mesec februar traje 29 dana, ne bi trebalo ulaziti u brak, jer je „velika verovatnoća” će se završiti razvodom.
U Italiji, poreklo loše sreće je jasnije. U vreme Rimskog carstva, februar je dovođen u vezu sa mrtvima, a njegovo duže trajanje samo prolongira mogućnost umiranja.
Analiza tržišnih performansi iz 1984. godine pokazuje da su prosečni godišnji povraćaji poreza u svim prestupnim godinama bili manji od 8 odsto, dok su u ne-prestupnim godinama bili znatno viši, prosečno 23 procenata.
Loša ovčija godina
U nekim kulturama se, s druge strane, veruje da je rođenje na Dan prestupne godine, 29. februara, znak dobre sreće. Postoji, takođe, verovanje da će sve što se započne na taj dan biti sigurno uspešno.
U Škotskoj, međutim, veruju da će oni koji se rode na dan viška u drugom mesecu, imati težak život. Škotski farmeri, takođe, imaju izreku da “prestupna godina, nikada nije dobra ovčija godina”, a Nemci kažu “prestupna godina će biti hladna”.
Prestupne godine su uvedene kako bi se kalendar uskladio sa Zemljinim kretanjem oko Sunca. Zemlji je potrebno oko 365,242189 dana da obiđe oko Sunca, što je malo više od 365 dana koliko ima u standardnoj godini. Da ne bi došlo do pomeranja, svake četvrte godine dodaje se jedan dan. Ako je godina deljiva sa 400, onda se smatra prestupnom. Dodatni dan svake 4 godine služi kao kompenzacija za obnavljanje sati kalendarske godine u odnosu na solarnu i izbegavanje čitavog niza neprijatnih posledica kao što je, na primer, promena godišnjih doba.
Julije Cezar uveo je prvu prestupnu godinu oko 46. pre nove ere, ali je njegov Julijanski kalendar stvorio previše prestupnih godina. Tek je papa Grgur 13. uveo Gregorijanski kalendar koji je ispravio ovu grešku. U to je vreme dodatni dan odgovarao je 24. februaru, a kasnije je prebačen na 29. februar.
Šta god mislili o prestupnim godinama, imaćete razloga i da podignete čašu. Godine 1928, Hari Kredok, barmen koji je radio u čuvenom hotelu Savoj u Londonu, izumeo je koktel od mešavine džina, Gran Marnijea, vermuta i limunovog soka, kako bi proslavio 29. februar.
