Da li ste u riziku da „puknete po šavovima” na poslu
Pitajte nekoga kako je u današnjem sve užurbanijem svetu- često ćete dobiti odgovor sa nekom kombinacijom umora i zauzetosti, rasejanosti i odsutnosti.
Međunarodni tim istraživača razvio je alat za identifikaciju onih koji su najviše izloženi riziku od sagorevanja na radnom mestu. Zvanično nazvan Alat za procenu sagorevanja (BAT) radi kroz niz pitanja dizajniranih da procene mentalno i fizičko stanje osobe na poslu putem odgovora koji su sami prijavili.
Pošto nije zvanično zdravstveno stanje- sindrom sagorevanja na poslu nema formalnu dijagnozu. Bez obzira na to, sagorevanje na radnom mestu negativno utiče na nas mentalno i fizički, i često može dovesti do drugih zdravstvenih problema.
BAT uočava znakove i procenjuje rizike na osnovu podataka prikupljenih od 493 odrasle osobe, izračunavajući rezultat za određene simptome u poređenju sa nacionalnim prosekom jedne od sedam zemalja. Mogućnost identifikovanja tog rizika znači da se mogu preduzeti koraci da se spreči izgaranje, piše Science Alert. Ako želite da znate koliko ste blizu sagorevanja, možete to sami da isprobate na mreži. Imajte na umu da je lista relevantnih zemalja trenutno ograničena na Austriju, Belgiju, Finsku, Nemačku, Irsku, Japan i Holandiju, što zahteva kreativno tumačenje rezultata za ostatak sveta.
„Ranije nismo imali dovoljno detaljan alat za merenje za upotrebu u oblasti prakse i istraživanja koji identifikuje radnike koji su u opasnosti od sagorevanja”, kaže psiholog Leon De Ber, sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju.
Alat razmatra oblasti kao što su konflikt između posla i kuće, radno opterećenje, zadovoljstvo poslom i emocionalni stres. Pitanja uključuju ona o osećaju na autopilotu na poslu, osećaju tuge bez saznanja zašto i osećanju nesigurnosti u vezi sa vrednošću posla. Nakon što prođete kroz upitnik, dobijate nekoliko poena za svaku kategoriju na drugom kraju, što ukazuje na rizik od sagorevanja. Istraživači navode da je 13 odsto od 493 Norvežana koje su testirali bilo pod visokim rizikom od sagorevanja. Slična suđenja su u toku i u drugim zemljama.
„Ako se na vreme ne reši rizik od sagorevanja zaposlenih na radnom mestu, može imati dugoročne posledice”, kaže De Ber.
Rizici koji povećavaju rizik od sagorevanja, između ostalog, su nerealno visoka očekivanja, brze institucionalne promene, nisko samopoštovanje i nedostatak mogućnosti mogu igrati ulogu. To može brzo dovesti do iscrpljenosti, mentalnog distanciranja i smanjene sposobnosti regulacije emocija, kažu istraživači. Dobra vest je da se može lečiti – i što se pre sagorevanja prepozna i započne sa lečenjem, to bolje. BAT treba da pomogne i zaposlenima i poslodavcima u identifikaciji rizika i rešavanju individualnih, kao i institucionalnih promena.
„Možemo da se nosimo sa sagorevanjem kroz individualni tretman, ali je od male koristi ako se ljudi vrate na radno mesto gde su zahtevi previsoki i ima malo resursa”, kaže psiholog Marit Kristensen.
