FORMULE ŽIVLjENjA: pobediti sebe
Borba između dva dela ličnosti koja se nalaze u unutrašnjem konfliktu deo je svakodnevnog življenja, ali ako se on tiče nekog veoma važnog životnog pitanja i ako traje suviše dugo, može postati patološki
Često ljudi koji razmišljaju o sebi ili o nekoj drugoj osobi doživljavaju ljudsko biće kao jednu celinu koja se uvek ponaša dosledno. U stvarnosti su ljudska bića mnogo kompleksnija. To se najbolje vidi kada dođe do neke vrste „unutrašnje borbe”, kada se osoba „bori sama sa sobom”.
U ovakvim situacijama moramo se zapitati ko se bori s kim, to jest protiv koga. Borba sa sobom je zapravo borba između dva dela ličnosti koja se nalaze u unutrašnjem konfliktu. Bilo da jedan deo nešto želi, a drugi je protiv toga, bilo da dva dela žele različite stvari, reč je o unutrašnjoj dinamici koja se često pojavljuje u životu.
Smetnja u sistemu
Unutrašnji konflikt nije sam po sebi patološko stanje, već je deo svakodnevnog življenja. On može postati patološki ako se tiče nekog veoma važnog životnog pitanja i ako traje suviše dugo. Iz ovih dugotrajnih, patoloških konflikata može se razviti neki drugi oblik psihopatologije. Međutim, obični unutrašnji konflikti su deo onoga što je Frojd nazvao „psihopatologija svakodnevnog života”. Oni nemaju moć da razviju neku patologiju, ali pojedincu mogu zagorčati život.
Danas na ljudsku psihu gledamo kao na sistem čiji je jedan deo u nesvesnom i koji nam zbog toga nije poznat. Kada bismo reč „sistem” preveli s grčkog, dobili bismo reči „sastav” ili „sustav”. Prema tome, sistem je skup određenih delova koji su stavljeni u jednu celinu u kojoj skladno obavljaju svoje funkcije. Pojava unutrašnjeg konflikta unutar sistema značajno ometa rad sistema, tako da ljudi koji proživljavaju unutrašnje konflikte sami procenjuju da ne funkcionišu najbolje. Unutrašnji konflikt je smetnja i zato je potrebno ukloniti ga na neki način.
Mnogi ljudi na unutrašnji konflikt gledaju kao na borbu dobra i zla, to jest na borbu dobrog i razumnog dela svoje ličnosti i onog drugog, lošeg i nerazumnog dela. Taj drugi deo može se odnositi na impulsivnu reakciju; neželjenu emociju; neprihvatljivu želju; lošu naviku; neku zavisnost; pesimistične misli itd.
U toj borbi cilj je da dobar i razuman deo prevlada onaj drugi, nerazumni i loš. Iako je nekada sasvim ispravno obuzdati sebe, problem s kojim se suočavaju ljudi u ovoj unutrašnjoj borbi je da je loš i iracionalan deo osobe često veoma snažan, napunjen energijom. Njegova energija obično dolazi od neke iracionalne emocije, želje ili motiva. Poznato je da iracionalno razmišljanje i zamišljanje proizvodi mnogo više snažnih emocija, nego što proizvodi razumno razmišljanje.
Posledica svega toga je da mnogi doživljavaju svoj unutrašnji konflikt kao borbu racionalnog i emotivnog u sebi, pri čemu doživljavaju da emotivno ima veću snagu. Ova podela je pogrešna jer pored iracionalnih postoje i racionalne emocije, kada, na primer, osoba oseća ono što treba, kada treba, prema kome treba.
Da bismo bolje razumeli načine razrešavanja unutrašnjeg konflikta uzmimo primer udate žene, majke dvoje dece, koja voli svog muža i svoju porodicu, ali koja je primetila da se zaljubila u kolegu na poslu. Ona je svoju zaljubljenost doživela kao neželjeno stanje, kao pretnju svom izgrađenom načinu života. U pokušaju da potisne i „pobedi” svoju zaljubljenost, ona je otvorila razne dileme u sebi. Posledica je da se nekoliko godina borila sa svojom zaljubljenošću, a da je rezultat te borbe bio promenjiv.
Dogovor sa sobom
Drugi model rešavanja unutrašnjih konflikata, a koji nije unutrašnja borba, polazi od toga da i onaj drugi, neželjeni deo, u gornjem slučaju zaljubljenost, ima neku svoju unutrašnju logiku i svrhu, možda i dobru nameru. U drugom, sličnom primeru, gospođa je krenula da istražuje zašto se uopšte pojavila zaljubljenost i zapitala se koju njenu unutrašnju potrebu zadovoljava ta zaljubljenost. Odgovor do kojeg je došla jeste da joj je život postao dosadan, da se sveo na rutinu, da odavno nije osetila strast, da nema dovoljno zabave. Umesto da se bori sa svojom zaljubljenošću, ona se odlučila da popravi svoj bračni život, da počne da brine o svojoj potrebi za zabavom, da se podseti na ono što zapravo želi u životu. Ne samo da je njoj bilo bolje, već i članovima njene porodice.
Umesto modela „borbe sa sobom” nekada je mnogo bolje primeniti model „dogovaranja sa sobom” uz istraživanje dubljih razloga za pojavu onog „lošeg” dela sebe. Unutrašnji konflikt jeste odličan uvod za takozvani rad na sebi.
objavljeno 8.1.2021.
