Hiljade Šveđana ugradilo mikročipove u šake
(Printscreen/Instagram)
Dok većina ljudi i dalje svakodnevno nosi ključeve, novčanik i lična dokumenta, hiljade građana u Švedskoj već godinama koriste sopstvenu šaku kao digitalni ključ. Sićušni mikročipovi, veličine zrna pirinča, ugrađuju se ispod kože i omogućavaju otključavanje vrata, prijavljivanje na posao, korišćenje karata za voz, pa čak i beskontaktno plaćanje.
Kako navodi BBC, ovaj trend počeo je oko 2015. godine među ljubiteljima novih tehnologija, ali je vremenom postao mnogo više od eksperimenta. U trenutku kada je BBC izveštavao o ovoj temi, oko 3.000 Šveđana je već imalo ugrađene mikročipove, a broj korisnika je nastavio da raste i procenjuje se da ih danas ima između 4.000 i 6.000 ljudi.
Čipovi koriste RFID ili NFC tehnologiju i ne sadrže bateriju. Aktiviraju se tek kada se približe kompatibilnom čitaču, zbog čega stručnjaci ističu da ne mogu da prate lokaciju korisnika poput GPS uređaja.
Jedan od prvih koji je popularizovao ovu tehnologiju bio je tehnološki centar Epicenter u Stokholmu, gde je zaposlenima ponuđena dobrovoljna ugradnja čipova. Od tada su oni pronašli primenu u brojnim svakodnevnim situacijama, od otključavanja kancelarija do korišćenja javnog prevoza.
„Sve više ljudi u Švedskoj ugrađuje RFID čipove u šaku i koristi ih za otključavanje vrata, nošenje karata za voz, pa čak i za plaćanje”, rekao je za BBC mikrobiolog Ben Liberton iz istraživačkog centra MAX IV.
Širenje digitalnih implantata
U Švedskoj se razvila specifična kultura prihvatanja digitalnih rešenja, jer je zemlja među svetskim liderima u korišćenju bezgotovinskog plaćanja i digitalnih usluga.
„To je samo još jedan način da nosimo tehnologiju sa sobom”, objašnjavali su zagovornici ove ideje, navodeći da im čip štedi vreme i smanjuje broj stvari koje moraju da nose.
Posebno zanimljiv primer dolazi iz švedske železničke kompanije SJ, koja je putnicima omogućila da voznu kartu povežu sa mikročipom ugrađenim u šaku. Kondukter potom jednostavno očita kartu prinošenjem uređaja ruci putnika, bez potrebe za telefonom ili papirnom kartom.
„Zašto nositi deset različitih kartica kada sve može biti u jednom malom uređaju?”, pitanje je koje često postavljaju ljubitelji biohakovanja.
Ipak, uprkos praktičnosti, ova tehnologija izaziva i brojne rasprave. Kritičari upozoravaju da razvoj ovakvih tehnologija otvara važna pitanja: ko kontroliše podatke, koliko su oni zaštićeni, ko može da pristupi informacijama koje se nalaze na čipu i da li bi jednog dana poslodavci ili institucije mogli da vrše pritisak na ljude da ih koriste.
Za mnoge Šveđane, međutim, prednosti su dovoljan razlog da prihvate ovu inovaciju. Mogućnost da jednim pokretom ruke otključaju vrata, koriste javni prevoz ili potvrde identitet pokazuje kako tehnologija sve više postaje sastavni deo svakodnevnog života i briše granice između čoveka i digitalnog sveta.