Flaša vode za razgovor sa Chat-om
(Magnific)
Svaki put kada postavite pitanje veštačkoj inteligenciji, negde u svetu jedan data centar troši vodu kako bi rashladio svoje čipove. Kada se to pomnoži sa milijardama upita, brojke postaju zapanjujuće.
"Žeđ" ovih sistema je stvarna i ogromna. Centri za obradu podataka u kojima rade modeli veštačke inteligencije proizvode ogromne količine toplote, a jedan od glavnih načina njihovog hlađenja jeste upotreba vode, često čak i pijaće vode, koja isparava kroz rashladne tornjeve. Procene pokazuju da se godišnja potrošnja vode povezana sa ovim postrojenjima meri stotinama milijardi litara, a potrebe rastu izuzetno brzo, jer se veštačka inteligencija širi u gotovo sve oblasti života.
Voda za hlađenje servera
Istraživači, na čelu sa profesorom Šaolijom Renom, sa Univerziteta Kalifornija u Riversajdu, izračunali su da jedan kratak razgovor sa AI četbotom sa oko 10 do 50 njegovih odgovora, može indirektno da potroši približno jednu flašu vode, kada se uračunaju hlađenje servera i proizvodnja električne energije. Pojedinačno to deluje beznačajno, ali kada milijarde ljudi svakodnevno koriste veštačku inteligenciju, ukupna potrošnja postaje ogromna.
O ovoj temi su pisali brojni ugledni strani mediji. Tako Vašington post piše da generisanje jednog prosečnog imejla od oko 100 reči pomoću GPT-4 može indirektno da potroši oko 500 ml vode za hlađenje servera i proizvodnju električne energije.
Euronews je preneo rezultate studije da ChatGPT „popije” flašu vode na svakih 20 do 50 pitanja korisnika.
Associated Press (AP) je još 2023. objavio priču o tome kako je razvoj GPT-4 u Microsoftovom data centru u Ajovi doveo do značajnog povećanja potrošnje vode.
Rojters izveštava o sve većem pritisku investitora na Google, Microsoft i Amazon da javno objavljuju podatke o potrošnji vode svojih data centara, kao i o procenama Ujedinjenih nacija da bi AI mogla da udvostruči potrošnju vode i električne energije u data centrima do 2030. godine.
Traženje rešenja
Pravi problem se odnosi na vreme i mesto gde se to dešava. Veliki delovi Sjedinjenih Američkih Država, na primer, redovno se suočavaju sa sušama, a tokom najtežih perioda sušni uslovi zahvataju većinu zemlje. Istovremeno, mnogi novi data centri grade se upravo u tim toplim i suvim regionima, gde su zemljište i električna energija jeftiniji, ali gde su zalihe vode već ograničene. Zbog toga stanovnici mogu da se nađu u situaciji da dele isti, sve oskudniji vodni resurs sa velikim serverskim postrojenjima, prenosi Blumberg.
Ipak, industrija pokušava da pronađe rešenja. Kompanije razvijaju sisteme vazdušnog hlađenja, koriste recikliranu i tehničku, odnosno nepijaću vodu, kao i nove tehnologije koje troše znatno manje vode. U Kini se, na primer, data centri premeštaju na dno okeana, kako bi ih morska voda hladila.
Neki od najnovijih data centara imaju cilj da postanu „vodno neutralni”, odnosno da u potpunosti nadoknade količinu vode koju koriste. Ostaje, međutim, otvoreno pitanje da li će se ova rešenja razvijati dovoljno brzo da isprate eksplozivan rast veštačke inteligencije.