Šta je nama Ujka Sem

Pre 250 godina, 4. jula 1776. godine, predstavnici 13 pobunjenih britanskih kolonija su učinili jedan od najdalekosežnijih činova veleizdaje, koja je tada bila kažnjiva mučenjem i smrću. Stavivši svoje glave u torbu, oni su potpisima stali iza teksta Tomasa Džefersona i njegovih pomoćnika – teksta koji nabraja nepravde koje je britanska kruna nanela svojim transatlantskim kolonijama, ali i teksta koji razvija liberalnu političku filozofiju čiji će eho uzdrmati ceo svet. Potpisima delegata na Drugom kontinentalnom kongresu, u Filadelfiji, ratifikovana je Deklaracija nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država.

Ovim rečima počinje knjiga „Amerika u 50 pojmova”, koju je povodom 250 godina od nastanka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) objavio Centar za američke studije Filozofskog fakulteta u Beogradu. Urednice su profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu istoričarka dr Radina Vučetić i istoričarka umetnosti dr Simona Čupić. Autorski tim čine doktorandi Katarina Beširević, Ana Filipović, Sanja Lukić, Ljubica Vujović i Vukašin Zorić.

Uz obilje fotografija knjiga je koncipirana kao pojmovnik koji čitaoca vodi kroz osobenosti američkog društva, kroz njegovu istoriju, kulturu, dostignuća, napredne ideje, greške i kontroverze. Pojmovnik počinje Deklaracijom nezavisnosti, obuhvata priču o američkoj zastavi, Beloj kući, Kapitolu, predsednicima, ostrvu Elis, legendi o Ujka Semu, Kipu slobode, kaubojima, Indijancima, 11. septembru, Severu i Jugu, rasnoj segregaciji, Empajer stejt bildingu, „koka-koli”, „Dizniju”, pop-artu, džezu, farmerkama, Mekdonaldsu… U ovoj knjizi čitalac saznaje kako je Amerika tokom proteklih 250 godina menjala sebe i svet, kada je započet kontinuitet srpsko-američkih odnosa i koliko je taj uticaj ostao vidljiv u sportu, muzici, filmu, umetnosti, naučnim postignućima i društvenoj emancipaciji.

– Izbor pojmova nije bio jednostavan kako može da se čini. Ako npr. postavimo pitanje koji je najvažniji pojam vezan za ovaj jubilej, nema sumnje da je to Deklaracija nezavisnosti. Ali da li je to pojam na koji bi iko od nas prvo pomislio kada se kaže Amerika? Naš autorski tim pokušao je da uvaži generacijske, političke, kulturne i brojne druge razlike koje menjaju spiskove izabranih pojmova i da sastavi listu koja uključuje ono što su američke osobenosti – od specifičnosti njene istorije do prepoznatljivosti popularne kulture, od progresivnih ideja, univerziteta, sletanja na Mesec, preko filma, nacionalnih parkova, NBA i džeza, do atomske bombe, ropstva i progona starosedelaca. Ovaj izbor svakako ne smatramo konačnim, već pre podsticajnim za dopunu i dalja promišljanja. Simboli su živ i uvek nezavršen posao, kaže dr Simona Čupić.

Veze sa Srbijom

Posebnu vrednost i specifičnost ove knjige predstavlja činjenica da je gotovo uz svaki pojam po kojem su SAD prepoznatljive ilustrovan odnos i veza sa našom sredinom. Tako, na primer, kada se objašnjava nastanak i dizajn američke zastave, autori podsećaju da je zajedništvo i savezništvo u srpsko-američkim odnosima posebno istaknuto tokom Prvog svetskog rata, 28. jula 1918. godine, kada se na Beloj kući, pored američke, zavijorila i srpska zastava. Taj datum proglašen je Danom Srbije, čime je obeležena četvrta godišnjica napada Austrougarske na Srbiju. Čast da se pored američke vijori srpska zastava ukazana je još samo Francuskoj.

Prvi američki predsednik koji je stupio na dužnost 30. aprila 1789. bio je Džordž Vašington. Do 2026. godine, SAD su imale ukupno 45 predsednika (u 47 predsedničkih mandata); svi su bili muškarci, jedan je bio Afroamerikanac (Obama), petorica su bila „očevi osnivači” (Vašington, Adams, Džeferson, Medison i Monro), četvorica dobitnici Nobelove nagrade za mir (Teodor Ruzvelt, Vilson, Karter i Obama), četvorica su ubijena (Linkoln, Garfild, Makinli i Kenedi), jedan je podneo ostavku (Nikson), a samo jednog su elektori jednoglasno izabrali (Vašington).

Tokom 20. veka, tri američka predsednika posetila su Jugoslaviju. Ričard Nikson (1970) i Džerald Ford (1975) bili su zvanični gosti predsednika Josipa Broza Tita, a Džimi Karter je došao u Beograd neposredno nakon Titove smrti (1980).

Jedan od najprepoznatljivijih simbola američke migracione istorije jeste ostrvo Elis otvoreno 1892. godine kao glavna savezna imigraciona stanica, više od šest decenija služilo je kao prva ulazna tačka za milione ljudi koji su u SAD pristizali morskim putem. Među njima su bile i brojne ličnosti koje će kasnije obeležiti kulturnu i intelektualnu istoriju 20. veka. Lili Šokvan, mlada Francuskinja je, došavši u Njujork 1911. godine, postala slavna holivudska glumica Klodet Kolber, a Engleza Arčibalda Aleka Liča poznajemo kao Kerija Granta. Na ulasku u njujoršku luku 1886. godine podignut je i Kip slobode visok 93 metra, a tokom 20. veka ova statua postala je prepoznatljiv simbol u umetnosti i popularnoj kulturi.

U filmskoj industriji njegova silueta simbolizovala je i ostvarenje američkog sna i nadu u novi početak, kao u filmu „Titanik” (1997), ali i krah civilizacijskog projekta, što upečatljivo ilustruju završna scena filma „Planeta majmuna” (1968) i prizori razaranja u „Danu nezavisnosti” (1996). U umetnosti, od Endija Vorhola do Roberta Raušenberga, Kip slobode bio je sredstvo refleksije o potrošačkom društvu i medijskoj kulturi.

Legenda o Ujka Semu vraća nas u period Angloameričkog rata (1812–1814) kada je Semjuel Vilson, mesar iz države Njujork, snabdevao američku vojsku govedinom, koja je transportovana u buradi sa inicijalima „U.S.” (za United States). Lokalna vojnička šala da inicijali u stvari označavaju Uncle Sam („Ujka Sema”).

Ujka Sem se u Jugoslaviji pojavio nakon Prvog svetskog rata, a njegov lik koristila je obućarska firma „Peko” kako bi mušterije ubedila u kvalitet „po amerikanskom sistemu”. S vremenom je prepoznatljiva figura odevena u boje američke zastave sve češće dobijala negativnu konotaciju, postajući simbol američkog imperijalizma.

Upravo na tragu te tradicije nastaje i pesma „Ujka Sem” (1985) jugoslovenske grupe „Zabranjeno pušenje”. U njihovoj verziji, Ujka Sem više nije simbol slobode, već agent finansijskog pritiska i kulturnog imperijalizma.

Knjiga obrađuje i jedan od najvećih i najznačajnijih mitova američke istorije i kulture – Divlji zapad. Asocijacije u vezi sa mitologijom Divljeg zapada svakako prizivaju vesterne, kauboje i Indijance, a autori nas upućuju na istoriju, legende i zablude u našim saznanjima. Filmski kadar kauboja i brzog potezanja pištolja na prašnjavoj ulici, jahanje kroz preriju u zalazak sunca ne odgovaraju istorijskim prizorima tog posla.

Prepoznatljiva odeća i stil takođe su deo mita, objašnjavaju autori pojmovnika. Tipičan kaubojski šešir širokog oboda i čizme „kaubojke” nisu bili deo uobičajene opreme, kao ni prsluk s resama, karirana košulja, bandana i široki kožni kaiš s masivnom metalnom šnalom. Takva garderoba često je bila preskupa, a uz to nedovoljno praktična i izdržljiva kao radno odelo.

Takođe, ikonična predstava Indijanaca na konju, s perjanicom na glavi, naoružanog lukom i strelom, lica i tela iscrtanih „ratničkim bojama”, i Indijanke ispred tipija, u kožnoj haljini s perlicama, dugih crnih kosa, u netaknutom pejzažu – uglavnom je pojednostavljena, oblikovana stereotipima i politički korisnim konstruktima. Knjiga govori i o Stazi suza i tragičnoj istoriji starosedelaca.

Za Ameriku se vezuju i godine ropstva, granica između Severa i Juga, odnosno granica između saveznih država u kojima je ropstvo ukinuto i onih u kojima je bilo na snazi.

Srbi u misiji „Apolo 11”

Koliko ljudi koji sada čitaju ovaj tekst na sebi nosi farmerke?

To je deo odeće koji je više od svih poznatih predmeta u vezi sa životnim stilom i sistemom vrednosti SAD.

Priča o farmerkama počinje polovinom 19. veka, dolaskom bavarskog trgovca Levija Štrausa u San Francisko u jeku kalifornijske zlatne groznice. Ohrabren porodičnim trgovačkim iskustvom, Štraus iz Njujorka stiže na zapadnu obalu u nameri da male prodavnice mešovite robe snabdeva raznolikom ponudom, pa i tekstilom. Dvadesetak godina kasnije, krojač letonsko-jevrejskog porekla Džejkob Dejvis smišlja kako da radničke pantalone ojača metalnim nitnama na mestima gde se najviše cepaju – na uglovima džepova. Pošto nije imao 68 dolara da samostalno finansira taj patent, 1872. godine obratio se Štrausu, svom poslovnom partneru i dobavljaču tkanina. Tako su 20. maja 1873. Levi Štraus i Džejkob Dejvis u Američkoj kancelariji za patente i žigove pod brojem US139.121 registrovali „Unapređenje učvršćivanja otvora za džepove”, čime zapravo počinje era modernih farmerki.

U američkom pojmovniku autori svakako obrađuju brojna tehnološka dostignuća ove zemlje, među kojima je u 20. veku bilo pre svega sletanje na Mesec. Spuštanje lunarnog modula „Orao” na površinu Meseca 1969. praćeno je simboličkom porukom „Orao je sleteo”, a misija je poznata kao „Apolo 11”. Kuriozitet je da je u misiji „Apolo 11” učestvovalo sedam inženjera srpskog porekla: Dejvid Vujić, Slavoljub Vujić, Milojko Vučelić, Danilo Bojić, Pavle Dujić, Petar Galović i Milisav Šurbatović.

Kada je reč savremenoj kompjuterskoj tehnologiji među prvim asocijacijama izdvajaju se Apple i IBM, Windows, Google, Facebook i pametni telefoni. Svi ti digitalni alati razvijeni su u Americi.

Priča o Americi naravno ne bi bila potpuna kada se ne bi govorilo o najvećoj fabrici snova – Holivudu, kome nije odolela ni jedna od najpoznatijih srpskih slikarki Milena Pavlović Barili. Ona je na jednom od svojih portreta ovekovečila Rudolfa Valentina.

Danas, kada se čini da svi sve znamo o Americi, ova knjiga to demantuje. Ona je namenjena i „početnicima” i onima koji misle da sve znaju o Americi. I onima koji nikada nisu kročili na tlo ovog kontinenta, do onih koji su odlazili ili imaju stalni boravak.

– Naša zamisao je bila da to „znanje” ipak ojačamo činjenicama, dok istovremeno sugerišemo da se razgovora, debatuje i promišlja uloga SAD u globalnim procesima, kako onim popularnim i lako prihvatljivim, tako i onim često kritikovanim. Dakle, ako nosite farmerke ili „ajfon”, pijete „koka-kolu”, gledate Jokića i Denver nagetse ili imate nepokolebljiv stav o američkoj spoljnoj politici – ovo je knjiga za sve vas – poručuje dr Simona Čupić.