Stari motivi za novo doba

Dvoglavi orao predstavljen u tehnici zlatoveza simbol je naše tradicije i države. Amblem našeg grba urađen starom tehnikom veza, još iz vremena Vizantijskog carstva predstavlja simetriju, jedinstvo nebeskog i zemaljskog  i, kažu stari, punoću vaseljene – priča Dragica Pejović, osnivač udruženja „Dve moje zlatne ruke”, a sa kojom smo razgovarali na jednom od festivala tradicionalnih ukusa.

Ona je iskoristila poziv da predstavi tradiciju srpskog veza izlažući svoje kreacije i radove Udruženja. Osim dvoglavog orla, prikazala je i u zlatovezu izvezene pojaseve sa srpske tradicionalne odeće, kao i nekad popularne manžetne koje uz nju idu.

 „Zlatovez je vez sa tankom zlatnom ili srebrnom ukrasnom niti, takozvanom srmom, na tekstilu. Uglavnom se ta tehnika koristi za ukrašavanje narodne, liturgijske, odnosno vladarske odeće. Kod nas su uglavnom pojasevi ukrašavani tehnikom zlatoveza, pravom srmom. To je bio uticaj  Vizantije u srpskoj kulturi odevanja”, kaže Dragica, pokazujući na pojasu ornament iz manastira Mileševa.

 „U vizantijskoj epohi i carstvu, sve je bilo bogato ukrašeno. Jer, biseri i zlato su simboli uspeha. Kristali koji se  prišivaju, takođe. Tehnika zlatoveza sa srebrnom niti znači da se srebrna nit polaže na platno i sa drugom i osnovnom niti uhvati i spaja. Uvek se, znači, radi sa dve niti”.

Kaže i da su manžetne, kao poseban ukras oko ruke, nekada i kod nas na dvoru bile karakteristične. One koje sada radi, malo su drugačijeg stila od nekadašnjih : „Transportujemo ih današnjim vezom u novo vreme, kako bi izgledale prijemčivo za savremene ukuse. Tačnije, stare motive unosimo u garderobu modernog vremena, tako da svako može  odeću ukrašenu starim motivima da nosi s ponosom”.

Cvetni motivi Šumadije, takođe, ponovo su popularni u vezu na haljinama, jer moda se vraća, smatra organizatorka festivala tradicionalnih ukusa Kristina Todorović, dodajući da Srbija pored bogate tradicije ishrane, ima u Evropi zapaženu tradiciju u izradi odeće. Ona kaže da izloženi komadi u zlatnom vezu koštaju po oko 10 hiljada dinara, a predstavljaju večne  komade ukrasa za odeću iz ormara.

Udruženje „Dve moje zlatne ruke” okuplja 12 žena. Osnovano je 2017. godine sa ciljem oživljavanja, opstanka i razvoja umetničkih zanata,  odnosno domaće radinosti, a radi očuvanja tradicije, prirodne i kulturne baštine i da bi se sprečilo uništavanje kulturnih dobara. Pored promovisanja i starih i savremenih zanata, cilj UDRUŽENjA JE i razvoj novog umetničkog zanatskog izražavanja i podsticaj ženskog preduzetništva. Udruženje organizuje radionice umetničkih i starih zanata. – veza, heklanja, pletenja, izrade nakita i domaćih sapuna.

Dvoglavi orao na grbu Srbije

Prvi put se kod nas dvoglavi orao kao drevni i potom vizantijski simbol javlja u vreme vladara Stefana Nemanje i dinastije Nemanjića. Od tada se zadržao kao trajni državni amblem – zvanično je na grb i vraćen 1882. godine proglasom Kraljevine Srbije.

Današnji grb Srbije prikazuje srebrnog dvoglavog orla na crvenom štitu, sa zlatnim naoružanjem. Na grudima orla nalazi se manji crveni štit sa krstom i četiri ocila, koji predstavlja nacionalni identitet. Iznad štita je kraljevska kruna, a u podnožju su dva zlatna ljiljana.

Pohvala knezu Lazaru

Najpoznatiji srpski zlatovez je „Pohvala caru Lazaru”,  koji je posle bitke na Kosovu izvezla monahinja Jefimija. Zlatovez, inače, potiče sa Istoka i primenjuje se više od dve hiljade godina, a posredstvom Vizantije se širi u Evropu gde se najpre primenjivao za izradu svešteničkih odora. Vremenom se radi na odeći vladara, a potom i običnih ljudi. Čist zlatovez je rađen na platnu, dok je na tanjim materijalima u kombinaciji pamučnog i svilenog konca. Vez je ukrašavan i zrncima korala, šljokicama i ukrasnim gajtanima i trakama. U 19. veku bio je znak prestiža i kad se njime ukrašavala momačka odora kako bi pokazala devojci da „đuvegija” ima bogatstvo.