„Lampica" da ste zreli za psihologa

Saobraćajne gužve usred obaveza od kojih ne znate koju pre da završite, dok „ulećete” direktno u pritisak na poslu. O vremenu za odmor i privatnom životu gledate i da ne razmišljate da bi vam bilo lakše...

Ovo je slika savremenog zaposlenog čoveka iz sve većeg velegrada, koju u svojim istraživanjima beogradske psihoterapeutkinje Jelena Jović i Ljiljana Popović navode kao jedan od danas najčešćih razloga da se ljudi obrate za pomoć psiholozima.

– Stres sam po sebi nije loš, ali kad traje predugo, dovodi do emocionalne i fizičke iscrpljenosti. Nesanica i hronični umor su prve „lampice” koje vam rasvetljavaju put da potražite pomoć, a za njima slede gubitak motivacije, razdražljivost i osećaj bespomoćnosti. U terapiji možete da naučite kako da postavite granice, prepoznate sopstvene potrebe i razvijete strategiju suočavanja sa stresom koja dugoročno čuva vaše zdravlje – navode one u istraživanju.

Kako podsećaju, u modernom društvu razgovor o mentalnom zdravlju postaje sve popularniji ili potrebniji, kako god se uzme. Jer, ljudi se u današnjici češće i lakše nego ranije odlučuju da traže pomoć stručnjaka kada se suoče sa teškoćama, bilo da je reč os stresu, stalnoj uznemirenosti, nesigurnosti ili emotivnim izazovima. Ipak, mnogi se pitaju da li je njihov problem dovoljno ozbiljan da odu kod psihologa. Prava istina ja da psihološka podrška nije namenjena samo ljudima sa ozbiljnim poremećajem, već svima koji žele da razumeju sebe, unaprede odnose i izgrade unutrašnju ravnotežu.

U istraživanju koje su psihoterapeutkinje sprovele u našem velegradu, drugi i sve češći razlog je anksioznost ili stalna napetost, briga bez jasnog razloga. Ponekad se javljaju i panični napadi koji mogu da budu i zastrašujući. Ovi problemi često nisu vidljivi okolini, ali utiču na stalno funkcionisanje osoba koje ih imaju. Mnogi ljudi izbegavaju situacije koje im izazivaju nelagodu, osećaju da gube kontrolu i sve više se povlače u sebe. Psihoterapeut  koristi različite metode i terapijske pristupe  kako bi pomogao se shvate, a onda i otklone uzroci straha, da se prepoznaju negativne misli i nauči kako da se živi opuštenije.

Depresija je, takođe, oduvek bila razlog da se potraži pomoć, jer je to stanje koje menja način na koji neko doživljava svet. „Ljudi koji prolaze kroz depresiju često se osećaju prazno i bezvoljno, imaju problema sa koncentracijom i gube interesovanja koja su ih ranije ispunjavala. Samo treba da znaju da depresija nije znak slabosti, već signal da je potrebno zastati, razmisliti i potražiti pomoć kako bi prepoznali njene korene, povratili energiju i izgradili ponovo osećaj smisla života”.

Kako u istraživanju još navode, problemi u partnerskim i porodičnim odnosima isto su sve češći razlog obraćanja za savet. Istražiteljke podsećaju da su emotivni odnosi središte našeg života, ali i čest izvor napetosti. Nesporazumi, ljubomora, prevara ili nerazumevanje u porodici mogu ozbiljno da naruše mentalno zdravlje, tvrde. Cilj u terapiji nije naći krivca, već pomoći sebi, ali i svima da bolje razumeju jedni druge, izgrade poverenje i nauče kako da komuniciraju na zdrav način.

Ali, još češće se danas javlja problem niskog stepena samopouzdanja i osećaja nesigurnosti. Mnogi u Beogradu, kažu podaci, danas traže podršku psihologa zbog osećaja da nisu dovoljno dobri, pametni ili sposobni. Ti osećaju uglavnom imaju korene u detinjstvu, u lošim iskustvima ili u stalnom poređenju s drugima, zbog čega je osnovna pomoć u tome da nesigurna osoba  prepozna sopstvene kvalitete i snage i postavi realna očekivanja, razvije samoprihvatanje i samopoštovanje, iko rad na samopouzdanju nije brz proces, dodaju.

Gubitak bliske osobe, prekid, razvod, promena posla ili preseljenje kao razlozi za veliki emocionalni stres leče se tako što se sa psihoterapeutom iskreno prolazi kroz ceo proces tugovanja. Važno je da čovek u takvim situacijama uspe da razume svoje emocije i pronađe novu ravnotežu i smisao nakon gubitaka.

Interesantno je da u Beogradu sve više ljudi traži podršku zbog „ličnog rasta”, odnosno iz želje za većim uspehom mnogi traže terapiju uz koju će bolje razumeti sebe, unaprediti odnose sa okolinom, razviti emocionalnu inteligenciju i ostvariti sve svoje mogućnosti. „Sve popularnije je da se ambiciozni ljudi obrate psihologu da im pomogne da otkriju svoje vrednosti i ciljeve, da prevaziđu unutrašnje blokade i izgrade ispunjen život, a smatrajući da će biti otporniji za buduće izazove”, navode psihoteraputkinje.

Kao savet, one preporučuju da se stručnjaku obratite ako i kad god vidite da vas problemi preplavljuju i osećate da se vrtite u krug. Jer, psihičko zdravlje, ističu, jednako je važno kao i fizičko.