Savremena brvnara spoj rustike i modernog doba

Brvnare su ponovo, zbog stabilne građe i otpornosti na razne vremenske uslove, zavladale u gradnji kuća na planinama i uopšte u šumovitim predelima. Tim pre što se savremena brvnara od nekadašnje tipične razlikuje po tome što je po građi još stabilnija i otpornija na vremenske prilike, a po stilu daleko modernija. Naime, kuće od drvenih debala koje se grade na našim planinama danas, spoj su rustičnog i modernog stila gradnje.

To za „Moju kuću” kaže Marko Slović koji je se još nekoliko graditelja podigao novo naselje brvnara u zlatiborskom selu iznad Ribničkog jezera. Autor celog projekta je arhitekta Bojana Nedović Živanović.

„U odnosu na stare brvnare naše planine, ove moderne se čine neobičnim. Danas ih gradimo od punih oblica drveta, kako mi to građevinari kažemo, a nekada su ih pravili od talpi – od dasaka, odnosno građe koja je bila debljine pet do osam centimetra. Nove oblice imaju 22 cm u prečniku. To donosi kući ne samo veću stabilnost, već i značajno bolju izolaciju. Ove kuće imaju besprekornu termičku, odnosno toplotnu izolaciju. Jer, svaki santimetar drveta, graditeljski gledano, u izolaciji je kao santimetar kamene vune”.

Nove brvnare su i komfornije i komotnije. Naime, i ove na Zlatiboru i druge koje se danas prave imaju uglavnom terasu u prizemlju, na koju izlazi dnevna soba kao u baštu ispred kuće, ali i terasu na spratu gde su smeštene i po dve sobe sa mestima za solidne krevete i čak za smeštaj šestoro ljudi u njima, što se razlikuje od nekadašnjeg spavanja u niskom potkrovlju drvenih planinskih kućica. U brvnari koju je gradio naš sagovornik ugledali smo i kutak za dečju igru, kao i niše između prozorčića na spratu za ostavljanje viška stvari.

„Današnji graditelji prilagođavaju sve savremenoj potrebi za komforom u vikendicama, ali i zahtevima turizma našeg doba. Novi kompleks brvnara može da služi i nama samima za odlazak u prirodu vikendom, a može da bude i mesto za turiste jer svakako, kao i drugi kompleksi ove vrste ima centralni objekat kao vrstu recepcije. Znači, predvideli smo da u svakom slučaju u njemu bude upravitelj koji će poput upravnika zgrade brinuti tome da se svi u kompleksu šumskih brvnara pridražavaju pravila održavanja okoline – košenja trave, brige o cveću i drveću, kao i čišćenja snega zimi, kako bi sistem od 17 brvnara funkcionisao”, kaže Marko.

Nove brvnare imaju i podno grejanje na struju, koje omogućuje da se u njima ne osećaju ni najniže temperature niti posledice velikih kiša. I to pored inverter klima koje brzo zagrevaju i hlade i cele drvene kuće koja danas imaju oko osamdesetak do sto kvadrata. Jer, recimo, svaka od brvnara koje smo sa Slovićem obišli ima i drvenom pregradom iza ulaza označeno predsoblje, dnevni boravak od oko 35 kvadrata, koji je ujedno trpezarija jer su iza drvenog šanka stočić za ručavanje i mala kuhinja. U savremenoj građi, uglavnom je veliki i jedinstven prostor predvojen samo niskim pregradama poput šanka ili čiviluka, sa ostavama za stvari u zidovima gde god je moguće, tako da je u svakom trenutku i pregledna, što daje osećaj širine.

„Spoj modernog i tradicionalnog je više u stilu uređenja interijera. Jer, naše nove brvnare kao i stare imaju kamene temelje ili bar obložene spolja kamenom, što omogućuje da duže traju i budu otporne na temperaturne razlike, koje onda manje osećaju i ukućani. Ali, svaka brvnara danas ima veliki tv ekran koji se često postavlja na ploču od medijapana. Neonske kružne svetiljke i taj medijapan su dekorativni elementi u drvetu,  spoj starog i novog doba i oni su, kao i kružne drvene stepenice pomirili ta dva dizajna”, priča.

Za temelje je koristio ljiški kamen koji se smatra izuzetno otpornim na klimatske promene. Za gradnju brvnara se odlučio na poziv svog prijatelja Milana Radibratovića da se Zlatiborci u selu desetak kilometara iznad centra planine, preplavljenog modernim zgradama apratmana, hotela i restorana – vrate naucima stare i, kaže, pametne gradnje, u skladu sa okolinom. „Ovom pozivu odazvali su se  u izgradnji novog kompleksa  i Zoran  Toskić iz Užica, Aleksandar Radibratović i Dejan Glišović iz Čajetine, kao i Branko Belanac, Zlatiborac iz Beograda, ali i njihovi mladi naslednici koji su tokom petogodišnje izgradnje ponešto naučili”, priča Marko dok nam mladi Dalibor Toskić pokazuje kamene temelje.

„Ipak, razmisliću još da li ću se baviti ovako teškim, iako kreativnim poslom”, odgovorio nam je na pitanje.

Marko nastavlja da su graditelji naselja, kada su uz podršku lokalne samouprave počeli da podižu naselje iznad budućeg Zlatnog grada u podnožju Tornika – bili poznanici, dok su danas prijatelji: „Jer, graditeljstvo podrazumeva kolektivni rad, kao i zajedništvo koje je u duhu brvnara i njihove topline” .

Marko nas podseća da je brvnara objekat napravljen isključivo od stabala drveta – od tesanih talpi ili brvna i da joj je namena, zbog dostupne cene građevinskog materijala iz okolnih šuma, u prošlosti bila široka. Brvnare su su bile i kuće i staje, skloništa za čoveka, ali i stoku i poljoprivredne proizvode. U njima su smešteni bili i mlinovi za žito, vetrenjače i razni neophodni alati i mašine. Mnoge brvnare su i crkve. Ranije je to bila kuća za one koji žive ili noće u šumi, a danas kuća za odmor.

„U prošlosti su od stabala pravljene i tvrđave, kao i čitavi gradovi. Sasvim izvesno, u pitanju je jedan od najstarijih tipova građevine, u različitim kulturama i epohama, koji opstaje paralelno sa promenljivim arhitektonskim stilovima namenjenim uglavnom  monumentalnim i reprezentativnim građevinama”, objasnio je.