Bizarno takmičenje u nošenju žena na leđima

Dok većina sportskih takmičenja meri brzinu, snagu ili izdržljivost pojedinca, u jednom malom finskom mestu svake godine održava se događaj koji spaja sve to – ali uz veoma neobičan uslov. Da biste pobedili, morate celu stazu pretrčati noseći suprugu ili partnerku na leđima. I to kroz vodu, blato, pesak i preko brojnih prepreka.

Na prvi pogled zvuči kao šala, ali Svetsko prvenstvo u nošenju supruga (Wife Carrying World Championships) jedno je od najpoznatijih neobičnih sportskih takmičenja na svetu. Održava se svake godine od 1992. u mestu Sonkajorvi, u centralnoj Finskoj, a privlači učesnike i hiljade posetilaca iz brojnih zemalja.

Iako naziv sugeriše da muškarac mora da nosi svoju suprugu, pravila su zapravo mnogo fleksibilnija. Žena koju takmičar nosi ne mora biti njegova supruga, može biti devojka, prijateljica, komšinica ili bilo koja punoletna partnerka koja pristane da učestvuje.

Jedini uslov je da ima najmanje 17 godina i da teži najmanje 49 kilograma. Ukoliko je lakša od toga, mora da nosi dodatni prsluk sa opterećenjem, kako bi svi timovi bili ravnopravni.

Takmičenje se održava na stazi dugoj oko 253 metra, ali nije reč o običnom sprintu. Takmičari moraju da savladaju brojne prepreke, uključujući peščane nasipe, drvene barijere i bazen sa vodom kroz koji prolaze noseći partnerku. Upravo taj vodeni deo često odlučuje pobednika, jer je dovoljno dubok da uspori i najspremnije takmičare.

Razni stilovi nošenja partnerke

Ono što ovu trku čini još zanimljivijom jeste činjenica da ne postoji samo jedan način nošenja partnerke. Takmičari mogu da biraju između nekoliko stilova.

Najjednostavniji je klasičan način, kada žena sedi muškarcu na leđima poput deteta. Druga mogućnost je takozvani vatrogasni način, pri kojem partnerka leži preko njegovih ramena.

Ipak, daleko najpopularnija i najbrža tehnika jeste takozvani estonski stil. U tom položaju žena visi naglavačke na muškarčevim leđima, nogama obavija njegov vrat i ramena, dok se rukama drži oko njegovog struka. Na prvi pogled izgleda veoma neobično, ali upravo ovakav raspored težine omogućava bolju ravnotežu i brže trčanje preko prepreka. Zbog toga gotovo svi profesionalni takmičari koriste upravo ovu tehniku.

Organizatori navode da takmičenje nije zamišljeno samo kao sportski izazov, već i kao događaj koji promoviše timski rad, poverenje i dobru zabavu. Muškarac i žena moraju potpuno da veruju jedno drugom, jer jedan pogrešan korak može da se završi padom u vodu ili blato.

Partnerke obavezno nose zaštitne kacige, a često i dodatnu opremu koja ublažava eventualne udarce pri padu. Iako su nezgode retke, zbog brzine kojom takmičari prolaze kroz prepreke zaštita je obavezna.

Ukradene neveste

Poreklo ovog neobičnog sporta vodi do finske legende iz 19. veka. Prema jednoj priči, razbojnik Herko Rosvo-Ronkainen je, navodno, od svojih sledbenika tražio da dokažu snagu tako što će trčati kroz šumu noseći teške džakove ili čak žene koje su oteli iz okolnih sela.

Druga verzija kaže da su mladići nekada zaista „krali” buduće neveste iz susednih sela, pa današnje takmičenje predstavlja šaljivu rekonstrukciju tih davnih običaja. Istoričari ipak nisu sigurni koliko su ove priče zasnovane na činjenicama, ali upravo one daju posebnu draž čitavom događaju.

Nagrada u pivu

Tokom godina prvenstvo je preraslo lokalne okvire. Danas u Finsku dolaze ekipe iz Evrope, Severne Amerike, Australije i Azije. Pojedine zemlje čak organizuju nacionalna prvenstva čiji pobednici odlaze na svetsko finale u Sonkajorviju.

Posebnu pažnju privlači i nagrada. Pobednički par tradicionalno dobija količinu piva jednaku težini žene koju je muškarac nosio kroz cilj. Što je partnerka teža, nagrada je veća, pa se mnogi u šali pitaju da li je to jedino sportsko takmičenje na svetu u kojem dodatni kilogrami mogu predstavljati prednost.

Iako mnogima izgleda kao komična atrakcija, učesnici tvrde da je reč o veoma ozbiljnom sportskom izazovu koji traži snagu, ravnotežu, izdržljivost i savršenu saradnju partnera. Najuspešniji takmičari uspevaju da celu zahtevnu stazu pređu za manje od jednog minuta, uprkos vodi, pesku i preprekama. To zahteva izuzetnu fizičku spremu, odličnu koordinaciju i mnogo treninga.