Istraživanja koja izazivaju polemike

Svest je večna tema civilizacije, a mi još uvek ne znamo šta je i gde se nalazi – reči su prof. dr Dejana Rakovića, jednog od najznačajnijih srpskih naučnika u oblasti biofizike i kvantne informatike. Njegov naučni put svedoči o istrajnosti i znatiželji koja ga je vodila ka najsloženijim pitanjima savremene nauke.

Pored toga što je imao brojne obaveze, ljubazno je prihvatio da bude naš sagovornik. Iako formalno penzionisan već čitavu deceniju, profesor Raković radi „punom parom”. Piše naučne radove, učestvuje na konferencijama i drži predavanja u zemlji i inostranstvu. Posebno ga zanimaju teme koje se tiču mentalnog zdravlja i psihosomatike, ali i širih društvenih i kulturnih procesa koji utiču na savremenog čoveka.

Radoznalost obeležila karijeru

Rođen je 1951. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i Zemunsku gimnaziju. Već kao gimnazijalac pokazivao je interesovanje za prirodne nauke, ali i za pitanja koja prevazilaze klasične okvire fizike. Ta radoznalost kasnije će ga odvesti u različite naučne oblasti koje će obeležiti njegovu karijeru.

Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu diplomirao je kao prvi u generaciji na Odseku za tehničku fiziku. Magistarske i doktorske studije posvetio je kvantnoj teoriji atomskih korelacija i teorijskoj spektroskopiji, a značajno iskustvo stekao je tokom naučne specijalizacije u Moskvi 1980/81. godine, u grupi akademika Lav Gribova, jednog od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti kvantne hemije i spektroskopije. Za mladog naučnika iz tadašnje Jugoslavije to je predstavljalo značajno priznanje.

Upravo u tom periodu dodatno se učvrstilo njegovo interesovanje za biofiziku.

– Za oblast biofizike zainteresovao sam se još u gimnaziji, a potom i u Rusiji, gde sam se upoznao sa Voljkenštajnovim kapitalnim knjigama, koje su kasnije poslužile kao osnova za moj udžbenik i monografije. Oni predstavljaju dobru osnovu za razumevanje današnje integrativne medicine, kao veoma modernog medicinskog pravca u svetu – kaže Raković.

Profesor Dejan je neprestano širio granice svog interesovanja, povezujući naizgled udaljene discipline u potrazi za širom slikom sveta. Njegova naučna interesovanja obuhvatala su oblasti nanomaterijala i biomaterijala, nanotehnologije i spektroskopije, kao i bioinformatike biomolekularnih, epigenetskih, psihosomatskih, kognitivnih i elektrofizioloških funkcija.

Tokom višedecenijske akademske karijere predavao je nauku o materijalima, biofiziku, biomaterijale, nanomedicinu i kvantnu informatiku. Rukovodio je katedrama, smerovima i naučnim projektima, bio mentor brojnim doktorskim disertacijama i objavio oko 300 naučnih radova i više od 40 knjiga i zbornika radova.

Međutim, kada smo ga pitali kako je sve to uspeo da postigne, odgovor nije bio spektakularan.

– Sve dugujem dobroj organizaciji, samodisciplini i korektnoj saradnji sa ljudima – kaže Raković.

Uprkos značajnim rezultatima u oblasti fizike materijala, nanotehnologije i biofizike, vremenom ga je sve više intrigirala tema koja nema konačan naučni odgovor – svest.

Paralelno s tim, tokom 90-ih i 2000-ih godina sve više ga je privlačila i kvantna informatika.

Za većinu ljudi ta oblast danas je pre svega povezana sa kvantnim računarima i novim generacijama tehnologija. Međutim, Raković u njoj vidi i mogućnost za dublje razumevanje čoveka.

– Pored primene u telekomunikacijama i računarstvu, kvantna informatika bi mogla da doprinese i boljem razumevanju psihosomatskih procesa i integrativne medicine – smatra on.

Ipak, najveću pažnju javnosti privukla su njegova istraživanja svesti.

Još sredinom devedesetih godina rukovodio je projektom „Mozak i svest” Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija u Beogradu. U vreme kada su takve teme mnogima delovale marginalno, okupljao je naučnike različitih profila sa željom da se pitanje svesti sagleda iz više uglova.

– Svest je jedan od najvećih naučnih izazova našeg vremena – kaže Raković i dodaje da je uveren kako će buduća istraživanja doneti nova saznanja o povezanosti psihičkih i fizičkih procesa, kao i o uticajima koji se ne mogu lako objasniti postojećim naučnim modelima.

Dok je većina naučnika ostajala u okvirima svojih disciplina, Raković je pokušavao da razume kako su povezani fizika, biologija, medicina i psihologija.

Od 2009. godine rukovodio je Međunarodnom školom kvantne medicine, a iste godine osnovao je i sopstveni Fond za promociju holističkih istraživanja i ekologije svesti. U središtu njegovih interesovanja nalazi se čovek – ne samo kao biološko biće već kao složen sistem u kojem su povezani telo, um, emocije i duhovnost.

Nauka i duhovnost

Dok je za jedne bio profesor tehničke fizike, za druge je postao čovek koji je pokušavao da izgradi most između nauke i duhovnosti.

– Nauka i duhovnost nisu suprotstavljene. Naprotiv. Poslednjih decenija istraživanja svesti sve više ulaze u prostor ozbiljne naučne rasprave – smatra on.

Iako su neke njegove ideje izazivale polemike, profesor Raković nikada nije krio uverenje da nauka ne sme da izbegava teška pitanja.

– Olako odbacivanje bilo koje teme nije dobro za nauku. Zadatak naučnika je da istražuju i proveravaju, a ne da unapred donose zaključke – kaže on.

Govoreći o budućnosti čovečanstva, profesor Raković često ističe da će tehnološki razvoj biti nedovoljan ukoliko ne bude praćen razvojem svesti i duhovne odgovornosti. Veruje da je savremena civilizacija došla do trenutka u kojem je neophodno ponovo otkriti vrednosti koje su potisnute užurbanim načinom života.

– Potreban nam je povratak duhovnosti – kaže.

Najveći doprinos

Svojim najvećim doprinosom srpskoj i svetskoj nauci prof. dr Dejan Raković smatra rad u nekoliko različitih naučnih oblasti:

– U ranoj fazi moj rad bio je vezan za vibracionu spektroskopiju provodnih polimera, zatim za kvantno-informacionu psihosomatiku i svest, potom za istraživanje fulerena i grafena, a kasnije i za nanomedicinu.

Ipak, posebno izdvaja ono što naziva holističkom spoznajom kvantno-holografskih osnova svesti i psihosomatike.

– Čini se da smo svi rođenjem transgeneracijski kvantno-spleteni sa nižim nivoima kolektivne svesti, od kojih se potom svi treba razvezati kroz molitveno pokajanje i praštanje.

Profesor rado govori o molitvi.

– Najveću slobodu imamo kroz molitvu – kaže, ističući da duhovnost nije pitanje sujeverja već način na koji funkcionišemo.

Molitvu vidi kao „čistač individualne i kolektivne svesti”, a sam je praktikuje svakog jutra i večeri.

– „Isusova molitva” i „Oče naš” jednostavne su, ali veoma moćne molitve.

Za kraj, nekoliko reči o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu – fudbalu.

– Redovno sam išao na Zvezdine utakmice do rata 90-ih godina, kada sam prestao da odlazim na stadion. Ipak, nastavio sam da pratim Zvezdu preko televizije, a poslednjih godina sve više gledam utakmice takozvane Lige petice, koje su mnogo dinamičnije od naših.

Ono što je posle razgovora ostavilo najjači utisak nije kvantna informatika već činjenica da se iza svih titula krije čovek koji je uspeo da zadrži radoznalost dečaka i smirenost mudraca.

Otac fizičar, sin istoričar

U vremenu kada se uspeh često predstavlja kao rezultat talenta ili sreće, prof. dr Dejan Raković bez oklevanja govori o radu kao osnovi uspeha.

Posmatrajući generacije studenata tokom više decenija, uočio je značajne promene.

– Mladi naučnici danas imaju bolje materijalne uslove za istraživanje i bolju umreženost sa svetom, ali imaju i hendikep kroz slabiju teorijsku osnovu zbog skraćenih nastavnih planova nakon bolonjske reforme.

To nije kritika mladih, već zapažanje profesora koji je čitav život proveo u nastavi.

Iako je kao profesor bio zahtevan, život ga je naučio da prihvati da ne mogu svi koračati istim putem. Sin Aleksandar najpre je upisao Elektrotehnički fakultet. Izgledalo je logično. Međutim, veoma brzo postalo je jasno da ga privlači nešto drugo – istorija.

Kada je prešao na studije istorije, otac je pažljivo posmatrao kako će se sve razvijati. Posle prvog ispita, na kojem je dobio sedmicu, usledilo je osam desetki zaredom. Dileme više nije bilo. Svako ima svoj put.

Aleksandar je takođe izgradio veoma prepoznatljivu akademsku karijeru. Dok je otac fizičar i nekadašnji profesor ETF-a, sin je istoričar, naučni savetnik i autor više knjiga. Zanimljivo je da su obojica doktori nauka.

Četiri generacije uz Zvezdu

Ljubav prema „crveno-belima” u porodici Raković prenosi se već decenijama. Od dede Ilije, preko Dejana i njegovog sina Aleksandra, do najmlađeg Ilije, čak četiri generacije dele istu navijačku strast.

– Moj sin Saša nastavio je da ide na Zvezdine utakmice sa svojim dedom Ilijom sve do njegove smrti 2008. godine. Od kada se 2017. godine rodio naš mlađi unuk Ilija, njih dvojica već nekoliko godina redovno idu na stadion. Mali Ika trenira fudbal i plivanje. Našu stariju unuku Tamaru gledanje utakmica ne interesuje, ali posle zahtevnog IT posla ide u teretanu, a slobodno vreme koristi za druženja i putovanja – priča Raković.

Za osam decenija vernosti klubu porodica je dobila i posebnu plaketu, priznanje kojim se malo ko može pohvaliti.

– Takvu porodičnu plaketu imamo samo mi – kaže sa ponosom.