Moda ne sme da zameni ravnotežu

Proteinski šejkovi, visokoproteinski jelovnici i dijete sa minimalno ugljenih hidrata postali su jedan od najvećih nutritivnih trendova današnjice. Dok se na društvenim mrežama proteini predstavljaju kao gotovo univerzalno rešenje za mršavljenje i „zdrav život”, tržište nudi sve više proizvoda obogaćenih belančevinama – od grickalica i napitaka do kafe. Profesorka dr Vesna Srećković Dimitrijević, endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, upozorava da preterani unos belančevina može ozbiljno da naruši zdravlje.

– Nova piramida ishrane preporučuje da se ugljeni hidrati spuste za  20 odsto,  u odnosu na ranije preporuke a da se belančevine podignu sa ranijih 14 do 16  na 20 do 25  odsto, to jest sa 0,8 g  na 1,2 do 1,6 g  proteina po kilogramu. To je trend koji mene plaši – kaže profesorka.

Ona podseća da su se preporuke ranije zasnivale na drugačijem odnosu nutrijenata. Već tri decenije profesorka stalno modifikuje i unapređuje jelovnike koji  su u svojoj osnovi mediteranski i koji su se kroz višedecenijsku kliničku praksu pokazali kao veoma značajni i korisni u prevenciji i lečenju metaboličkog sindroma,  gojaznosti, insulinske rezistencije, predijabetesa, dijabetesa, ateroskleroze, masne jetre, neplodnosti, seksualne disfunkcije, depresije i karcinoma.

– U ranijim preporukama imali smo 55 do 60 odsto složenih ugljenih hidrata iz voća, povrća i žitarica, masti od 25 do 30 procenata, dominantno maslinovo ulje 11 do 15 odsto, a belančevine su činile 14 do 16 odsto dnevnog kalorijskog unosa. Danas se sve okreće u korist proteina,  ugljeni hidrati se smanjuju za  20 odsto od ranijih preporuka, a belančevine da se povećaju na 25 posto.

Bubrezi su pod velikim opterećenjem

Opsednutost proteinima nije slučajna. Razlozi su brojni – od prodora fitnes kulture i sve većeg fokusa na treninge snage, do straha od gubitka mišićne mase koji dolazi sa starenjem. Jedan od razloga su i lekovi poput „Ozempika”, koji mogu dovesti do gubitka mišićne mase, pa je povećan unos proteina postao važan za očuvanje strukture tela.

Profesorka ističe da o ovoj temi govori sa posebnom odgovornošću jer se decenijama bavi bolestima bubrega i metabolizma, a pre više od 30 godina doktorirala je na temu enzima N-acetil-beta glukozaminidaze (NAG-a)  kao ranog pokazatelja bubrežnog oštećenja pre mikroalbuminurije kod pacijenata obolelih od dijabetes melitusa.

– Svi moji pacijenti dolaze sa 24-časovnim urinom, gde merimo klirens kreatinina i mikroalbuminuriju. To su važni pokazatelji funkcije bubrega.

Kako navodi, jedan od ranih pokazatelja oštećenja jeste mikroalbuminurija – prisustvo malih količina proteina u urinu.

Prema njenim rečima, dugotrajno i neumereno povećan unos proteina može povećati rizik od hroničnih oboljenja, naročito kod osoba koje već imaju metaboličke poremećaje ili sklonost ka bubrežnim bolestima.

– Ljudi koji su na hiperproteinskoj ishrani stavljaju svoje bubrege pod veliko opterećenje, kod njih nalazimo povećan klirens kreatinina i povećanu brzinu glomerularne filtracije. Jednog dana kad dođe do bubrežnog oštećenja proteini počinju da „cure”, bubrezi ih propuštaju i javlja se proteinurija, gubitak proteina koji se pojavljuju u urinu. Tada pada nivo proteina u organizmu i serumu, osoba počinje da otiče i razvija se manifestno bubrežno oštećenje – objašnjava ona

– To je jedan od razloga zbog kojih je preterano proteinska ishrana opasna. Drugi je rizik od malignih bolesti. Hiperproteinska ishrana  zasnovana na namirnicama životinjskog porekla ( meso i mlečni proizvodi) podiže nivo hormona koji se zove insulinu sličan faktor rasta  1 (IGF-1) što može podstaći razvoj karcinoma. Takođe ishrana prebogata proteinima, a siromašna dijetnim vlaknima, menja sastav crevne flore. Stvaraju se toksični metaboliti koji povećavaju upalne procese i rizik od raka debelog creva.  Biljni proteini iz mahunarki, pečuraka, orašastih plodova, žitarica bogati su  dijetnim vlaknima, antioksidantima, fitohemikalijama koje aktivno blokiraju procese nastanka tumora. U knjizi „Post – put u život”- hrišćanski post kao metod prevencije i lečenja dijabetesa , ateroskleroze i raka postoji poglavlje  gde sam pisala o  posnoj ishrani u prevenciji raka.   I sama sam pre 16 godina prošla kroz tu bolest. Ne krijem to, već svedočim o svom iskustvu i možda mi je Gospod i dao tu bolest da bih danas mogla da pomažem ljudima i da o tome govorim.

Kako ishrana utiče na srce i krvne sudove

Hiperproteinska ishrana povećava rizik za infarkt i šlog. To mora jasno da se kaže, insistira profesorka i ukazuje na vezu ishrane i kardiovaskularnog zdravlja.

– Homocistein je važan marker ateroskleroze i pokazuje rizik za infarkt, šlog i druga vaskularna oboljenja. U našem kliničkom radu nalazimo povišene vrednosti homocisteina kod gurmana, na hiperproteinskoj ishrani iz mesnih i mlečnih proizvoda. Kod ljudi koji poste i hrane se umereno biljnim proteinima iz mahunarki, povrća, pečuraka, orašastih plodova i žitarica vrednosti  homocisteina su na  donjim granicama normale i to objašnjava značaj posta u prevenciji  ateroskleroze.

Ona dodaje da je u svojoj praksi često viđala koliko promene ishrane mogu da utiču na metaboličke parametre.

Profesorka kaže da su tradicionalni modeli ishrane, poput posta i mediteranske ishrane, i dalje najbolji put ka očuvanju zdravlja.

– Post i mediteranska ishrana su u velikoj meri ekvivalentni – mnogo povrća, voća, žitarica, maslinovog ulja i ribe. Post je čak i zdraviji jer nema životinjskih masti.

Podržava i principe autofagije, odnosno perioda od 12 do 14 časova bez hrane tokom noći.

– Ako napravimo prozor bez jela od šest ili sedam uveče do osam ili devet ujutru, time možemo da pomognemo redukciju telesne težine i prevenciju gojaznosti i pridruženih bolesti.

Tajna je u vlaknima

Prema njenim rečima, najveći problem moderne ishrane nije samo previše proteina, već i nedostatak dijetnih vlakana.

– Tajna moje ishrane je funkcionalna ishrana bogata vlaknima – voćem, povrćem i žitaricama. Kada jedemo takvu hranu, ona daje sitost, pomaže regulisanje šećera i masnoća i štiti organizam od brojnih pridruženih bolesti , posebno raka debelog creva...

Posebno naglašava da voće ne treba neopravdano izbacivati iz ishrane.

– Nije tačno da voće ne treba jesti jer je „puno šećera”. Samo kod određenih stanja, kao što su  metabolički sindrom, insulinska rezistencija, predijabetes ili dijabetes, treba izbegavati grožđe, smokve, šljive, banane, sušeno i kandirano voće. Ako se jede banana, bolje je da bude manje zrela jer sadrži više rezistentnog skroba i manje fruktoze.

Na kraju, profesorka poručuje da nijedna ekstremna dijeta nije dobro rešenje i da je ključ u balansu.

– Ne treba preterivati ni sa jednim nutrijentom. Organizmu su potrebni i ugljeni hidrati, i masti, i proteini – esencijalne gradivne materije neophodne za rast mišića, rad hormona i imunitet, ali u pravilnom odnosu.

KOLIKO NAM JE PROTEINA POTREBNO

Proteini su važni za normalno funkcionisanje organizma, ali opasnost leži u tome što se ultraprerađeni proizvodi sa dodatim proteinima često doživljavaju kao zdravi, iako ne mogu da zamene nutritivno bogate namirnice poput mesa, ribe, mahunarki i povrća.

Na osnovu višedecenijskog iskustva u kreiranju jelovnika, profesorka dr Vesna Srećković Dimitrijević preporučuje da belančevine čine najviše 16 odsto ukupnog dnevnog unosa.

– Kod žena koje su na režimu ishrane od oko 1.500 kilokalorija dnevno, to može da znači jedno parče belog mesa ili ribe od oko 100 grama. Uz to idu variva – pasulj, sočivo, boranija, grašak – i naravno salata. Za doručak je dovoljno 20 do 30 grama ćurećih ili pilećih prsa. Tokom posta meso može da se zameni ribom, pa je, na primer, konzerva tunjevine od 90 grama dobra zamena za šniclu iste težine.

NAJBOLjI IZVORI PROTEINA

Belo pileće meso – oko 30 g proteina na 100 g;

Riba (tuna, losos, pastrmka, sardina) – od 20 do 24 g proteina na 100 g;

Mahunarke (pasulj, leblebije, soja) – do 12 g proteina na 100 g;

Jaja – belance sadrži oko 26 g proteina na 100 g;

Orašasti plodovi – bademi, orasi, kikiriki i druge vrste bogati su proteinima i zdravim masnim kiselinama;

Mlečni proizvodi – mleko, jogurt i sir obezbeđuju vredne belančevine;

Karfiol, brokoli i prokelj – pored proteina sadrže i značajne količine vlakana;

Kukuruz šećerac – dobar je izvor proteina i kompleksa B vitamina;

Banane – sadrže manje količine proteina, ali su bogate kalijumom i korisne za varenje.