Dvorište na 40. spratu

U savremenoj kineskoj arhitekturi poslednjih godina pojavljuje se zanimljiv trend: stambene zgrade sa ogromnim balkonima, koji više liče na viseće bašte nego na klasične terase. Umesto malih terasa za sušenje veša, novi luksuzni kompleksi imaju spoljne prostore duboke nekoliko metara, sa drvećem, baštama, ležaljkama i prirodnom senkom koju pravi balkon sprata iznad. Tako stanari dobijaju osećaj privatnog vrta u vazduhu i sve češće ih nazivaju „lebdeća dvorišta”.

Ovakva arhitektura postala je posebno popularna u gusto naseljenim kineskim gradovima gde je zemljište ograničeno, a potreba za zelenilom i privatnim spoljnim prostorom sve veća.

Moderna urbanizacija tokom poslednjih decenija dovela je do izuzetno gustih naselja sa visokim neboderima i manjkom prirode.

Kao odgovor na taj problem, arhitekte su počele da eksperimentišu sa idejom da se priroda podigne vertikalno, kako kroz „zelene” fasade i prave velike spoljne prostore integrisane u same stanove.

U gradovima poput Šangaja, Šenžena ili Čangdua, zemljište je toliko skupo i gusto izgrađeno da klasična dvorišta gotovo i da ne postoje. Zato su arhitekte počele da „dižu prirodu u vazduh”, piše portal china.org.

Zašto su ti balkoni prijatni

Ključ je u senci. Gornji balkon pravi prirodnu zaštitu od sunca i kiše, pa terasa postaje upotrebljiva tokom većeg dela godine. To je potpuno drugačije od klasičnih otvorenih terasa gde leti postaje previše vruće.

Veliki balkoni u tim projektima često imaju dubinu od nekoliko metara, dovoljno da se na njima postave drveće, žbunje, mini-bašte, pa čak i prostori za obedovanje, dnevne sobe na otvorenom ili dečju igru.

Zbog nadstrešnice koju pravi balkon iznad, prostor ostaje prijatan čak i tokom jakog letnjeg sunca ili kiše. Upravo ta kombinacija otvorenosti, prirodne ventilacije, zelenila, privatnosti i zaštićenosti daje osećaj pravog dvorišta, samo podignutog desetine spratova iznad zemlje.

Osim estetskog efekta, veliki zasenjeni balkoni imaju i praktičnu funkciju. Oni prirodno hlade stanove, smanjuju direktno zagrevanje fasade i poboljšavaju ventilaciju.

Biljke dodatno utiču na mikroklimu, upijaju deo toplote i stvaraju osećaj svežine. U gradovima sa vlažnim i toplim letima to može značajno da smanji potrebu za klima uređajima.

Mnogi arhitektonski studiji u Kini koriste principe biofilnog dizajna, pristupa koji povezuje ljude sa prirodom čak i unutar velikih urbanih sredina. Zato se na tim balkonima često sade bambus, palme, mala stabla, puzavice i lokalne vrste biljaka koje dobro podnose vetar i visinu. Neki projekti imaju automatske sisteme navodnjavanja i drenaže kako bi održavanje bilo lakše.

Zbog toga ljudi često provode više vremena napolju nego unutra.

Neki kompleksi čak projektuju spoljne kuhinje, mini bioskope i zajedničke poslovne prostore direktno na balkonima.

Izazovi futurističkog izgleda

Vizuelno, ove zgrade deluju gotovo futuristički. Fasade nisu ravne i monotone, već pune slojeva, zelenila i senki. Kada se posmatraju iz daljine, izgledaju kao vertikalna sela ili planinske terase. Posebno noću, uz diskretno osvetljenje i vegetaciju, zgrade dobijaju skoro filmski izgled, zbog čega su veoma popularne na društvenim mrežama i u savremenim arhitektonskim časopisima.

Ipak, takvi projekti nose i određene izazove. Veliki balkoni zahtevaju snažniju konstrukciju i pažljivo projektovanje zbog težine zemlje, biljaka i vode.

Održavanje zelenila može da bude skupo, a u nekim slučajevima pojavljivali su se problemi sa insektima ili preteranim rastom vegetacije, kada stanari nisu redovno održavali prostor. U veoma gusto naseljenim gradovima, takođe, postavlja se pitanje koliko su takvi luksuzni prostori dostupni prosečnim stanovnicima, jer se mnogi ovakvi stanovi nalaze u najskupljim modernim stambenim kompleksima.

Na društvenim mrežama ove zgrade izgledaju spektakularno, ali izazivaju i kontroverze. Mnogi komentarišu da balkoni deluju „previše veliki da bi bili bezbedni”.

Na Reditu se često održavaju viralne rasprave o tome koliko takve konstrukcije mogu da traju i koliko su zahtevne za održavanje.

Sa druge strane, stručnjaci navode da pravilno projektovani „nebeski vrtovi” mogu da smanje zagrevanje zgrade, poboljšaju kvalitet vazduha, smanje potrebu za klima-uređajima i učine gust grad mnogo humanijim za život.

Neke studije čak pokazuju da oblik zgrade i raspored vegetacije mogu značajno da utiču na temperaturu i strujanje vazduha oko nebodera.

Najzanimljivija stvar kod ovih zgrada nisu samo luksuz ili estetika. One pokazuju kako bi budući gradovi mogli izgledati sa manje horizontalnog prostora, a više vertikalne prirode.

U kineskim gradovima, gde je svaki kvadrat zlata vredan, umesto parkova samo na zemlji, ljudi bi dobili privatne bašte na 20. ili 40. spratu. Umesto običnih terasa, stanovi bi imali male ekosisteme sa drvećem i otvorenim prostorom za svakodnevni život.

Privatne bašte na stambenim zgradama

Jedan od najpoznatijih primera je Huaku Sky Garden, toranj visok čak 156,7 metara sa 38 spratova, gde svaki stan ima ogromne otvorene balkone duboke 4 do 5 metara, dovoljno velike da na njih stanu mini-vrtovi, garniture za sedenje, pa čak i mala stabla.

Istraživanja o nebeskim vrtovima „sky gardens” u Kini pokazala su zanimljive podatke.

U jednom urbanističkom istraživanju u kineskom gradu Landžou evidentirano je čak 508 ovakvih prostora. Oko 73 odsto njih nalazilo se na stambenim zgradama, a čak 82 procenta su bili krovni ili viseći vrtovi integrisani u zgrade.

U gustim gradovima mnogi ovakvi balkoni imaju površinu između 50 i 200 m², što ih praktično pretvara u male parkove u vazduhu.

Kineska urbana populacija danas prevazilazi 900 miliona ljudi, zbog čega balkon postaje jedini privatni kontakt sa prirodom za ogroman broj stanovnika.

Tokom pandemije i zatvaranja, mnogi stanovnici Kine počeli su da pretvaraju balkone u male farme. Ljudi danas na terasama gaje paradajz, salatu, jagode i začinsko bilje, uz pametne sisteme za zalivanje i LED rasvetu.