Izgubljena planeta Sunčevog sistema bila je velika kao Mars

Naš Sunčev sistem je možda nekada bio dom za još jedan, sada nestali svet. Ta davno izgubljena planeta je, pre svog kataklizmičnog kraja, mogla da bude velika gotovo kao Mars. A možda nikada ne bismo ni saznali da je ikada postojala, da njeni fragmenti nisu završili na Zemlji, piše Science Alert.

Pre oko 4,56 milijardi godina, Sunčev sistem u svom povoju ličio je na haotičnu arenu u kojoj su se stene i bezbrojna planetarna tela eksplozivno sudarali. Sada, nova studija nudi dodatne dokaze da je u tom kosmičkom previranju postojao „planetarni embrion” veličine Meseca ili Marsa.

„ Neverovatna  je i sama ideja da je svet ove veličine nekada postojao”, kaže Aron Bel, eksperimentalni petrolog na Univerzitetu Kolorado u Bulderu i glavni autor studije. „Znamo za to samo zato što je nekoliko njenih fragmenata završilo na Zemlji pukom srećom.”

Tragovi u saharskom meteoritu

Najnoviji dokazi o veličini ove potencijalne protoplanete prve generacije dolaze od nečeg mnogo manjeg, meteorita teškog samo pola kilograma. Meteorit NWA (Severozapadna Afrika) 12774 otkriven je u pustinji Sahara 2019. godine. Sastoji se od tamne matrice ispresecane sitnim kristalima olivina, izuzetno česte grupe minerala i primarne komponente Zemljinog plašta.

NWA 12774 pripada izuzetno retkoj grupi kamenih meteorita nazvanih angrit, koji čine samo 0,09 procenata svih meteorita pronađenih na Zemlji. Angriti su, takođe, izuzetno stari. Smatraju se najstarijim poznatim magmatskim stenama, formiranim samo nekoliko miliona godina nakon što su prve čvrste materije počele da se kondenzuju iz naše solarne magline, u vreme kada je univerzum bio star samo dve trećine svoje sadašnje starosti. Planeta ili asteroid?

Veruje se da su meteoriti u ovoj grupi nastali od fragmentacije većeg objekta, koji naučnici nazivaju matično telo angrita (APB). Međutim, veličina tela je predmet žestoke debate.

Pošto angritovi sadrže samo male količine silicijum dioksida, glavne komponente stenovitih planeta, neki naučnici su postavili hipotezu da je APB mogao da bude asteroid prečnika do 200 kilometara koji se formirao dalje od Sunca.

Mogao je biti sličan Vesti, drugom najvećem objektu u našem glavnom asteroidnom pojasu.

„Materijali od kojih je formirano matično telo angrita značajno se razlikuju od onih na Zemlji i Marsu”, objašnjava Bel. „Ovo ukazuje na poseban i odvojen evolutivni put formiranja planeta u ranoj istoriji našeg Sunčevog sistema.”

S druge strane, neki istraživači sugerišu da je APB mogao da bude svet veličine planete, zasnivajući ovu teoriju na dokazima o njegovoj unutrašnjoj magmatskoj aktivnosti pronađenoj u meteoritima.

Pritisak otkriva veličinu

Da bi preciznije odredili veličinu ovog enigmatičnog protoplanetarnog tela, tri naučnika su detaljnije proučavala meteorit NWA 12774. Procenili su njegove kristalne agregate i sastav koristeći analizu elektronskom mikrosondom i rendgenske mape visoke rezolucije. Razvili su, takođe, novi geobarometrijski model za rekonstrukciju pritiska potrebnog za formiranje struktura viđenih u meteoritu. Istraživači su tako otkrili da NWA 12774 sadrži kristale klinopiroksena bogate aluminijumom, koji su se formirali pod uslovima visokog pritiska.