Šta sve rade milijarderi da bi ostali mladi

Najbogatiji ljudi na svetu odavno su prevazišli trošenje novca na jahte, privatne avione i svemirska putovanja. Oni sve više ulažu u nešto mnogo ličnije: pokušavaju da ostanu mladi, zdravi i funkcionalni što je duže moguće. Za ljude koji mogu sebi da priušte skoro sve, starenje ostaje jedan od retkih problema koji se ne može jednostavno platiti i rešiti. Zato su se neki od tehnološke elite okrenuli laboratorijama, biotehnološkim startapovima i eksperimentalnim metodama koje obećavaju usporavanje starenja, podmlađivanje ćelija ili duži život, prenosi Indeks.

Među najpoznatijim imenima povezanim sa ovom trkom su Brajan Džonson, Sem Altman, Džef Bezos, Piter Til i Brajan Armstrong. Neki ulažu milione u istraživanje reprogramiranja ćelija i genske terapije, dok drugi eksperimentišu sa strogim dijetama, merenjima biomarkera i tretmanima koji zvuče kao zaplet iz filma naučne fantastike. Brajan Džonson (48), tehnološki preduzetnik koji je stekao bogatstvo prodajom svoje kompanije Braintree PayPal, postao je najpoznatije lice ekstremne lične kampanje protiv starenja.

Kroz svoj projekat „Blueprint”, on navodno troši oko 2 miliona dolara godišnje pokušavajući da uspori biološko starenje svog tela. Njegova rutina uključuje strogo kontrolisanu ishranu, svakodnevno vežbanje, veliki broj suplemenata, precizno praćenje sna i redovna merenja zdravstvenih pokazatelja.

Ne raspoređuje hranu tokom celog dana, već sve obroke jede rano tokom dana, pazi na unos kalorija, izbegava alkohol i šećer i organizovao je veliki deo svog života oko ideje da se telo može optimizovati gotovo kao sistem.

Džonson je, takođe, isprobao metode koje su privukle mnogo više pažnje, kao što su plazma terapija, crveno svetlo, terapija kiseonikom i veoma detaljno praćenje biološke starosti pojedinačnih organa.

Prema pisanju lista Gardijan, jedan od najkontroverznijih delova njegove rutine bio je postupak ubrizgavanja krvne plazme svog 17-godišnjeg sina. Njegov sin Talmidž je deo svoje plazme donirao svom ocu, ali su kasnije otac i sin prekinuli ovaj postupak. Gardijan piše da je razlog bio nedostatak rezultata, odnosno da metoda nije pokazala korist koju je Džonson očekivao.

Međutim, zanimljivo je da su mnogi saveti koje on danas ističe zapravo prilično jednostavni: dobar san, redovno vežbanje, zdrava ishrana, manje alkohola i izbegavanje pušenja.

Startapovi protiv starenja

We're excited to partner with @multiplylabs. Their cutting edge technology will bolster our efforts to add 10 years to healthy human lifespan. Read the press release for more details: https://t.co/p8hfNmkUgW pic.twitter.com/ll3hmz6509

— Retro Biosciences (@RetroBio_) May 14, 2024

Jedan od poznatijih primera među slavnim osobama koje pokušavaju da produže mladost je Sem Altman (41), šef OpenAI-a. Prema pisanje TechCrunch-a, Altman podržava Retro Biosciences, biotehnološki startap sa sedištem u San Francisku, koji želi da produži zdrav ljudski život za 10 godina.

Altman je prethodno finansirao celu rundu početnih investicija od 180 miliona dolara, a startap je prikupio novu rundu od milijardu dolara 2025. godine. Retro Biosciences radi na lekovima i terapijama vezanim za starenje, uključujući oblasti kao što su Alchajmerova bolest, ćelijsko reprogramiranje i pretvaranje običnih ćelija u matične ćelije, koristeći model obučen pomoću OpenAI-a.

Džef Bezos (62) se, takođe, često pominje u toj priči preko Altos Labs-a, jednog od najpoznatijih i najbogatijih startapova u oblasti dugovečnosti. Prema pisanju Tajmsa, Altos Labs je pokrenut sa oko 3 milijarde dolara finansiranja, a među investitorima je navodno i osnivač Amazona. Za razliku od Džonsona, Bezos nije poznat po javnom dokumentovanju sopstvene rutine protiv starenja, već po ulaganju u naučna istraživanja. Altos Labs istražuje ćelijsko reprogramiranje, odnosno pokušaj vraćanja ćelija u mlađe i otpornije stanje. Sama kompanija opisuje svoju misiju kao obnavljanje zdravlja i otpornosti ćelija.

Ideja zamrzavanja tela

Piter Til (58), suosnivač PayPal-a i Palantira, jedna je od najpoznatijih osoba iz Silicijumske doline koja se godinama povezuje sa idejom produženja života. Prema pisanju Vol strit žurnala, Til je među ultrabogatim investitorima koji su pomogli da se istraživanje dugovečnosti iz marginalne oblasti pretvori u ozbiljnu industriju.

Francuski Le Mond je napisao da Tilovo interesovanje za izbegavanje smrti traje godinama i da je finansirao Fondaciju Metuzalem i Fondaciju za istraživanje SENS, organizacije vezane za istraživanje starenja i mogućeg podmlađivanja.

Za razliku od Brajana Džonsona, Til se u toj priči češće pojavljuje kao investitor i ideološki zagovornik, a manje kao osoba koja javno dokumentuje sopstvenu rutinu.

Til se, takođe, povezuje sa krioprezervacijom, idejom zamrzavanja tela nakon smrti u nadi da će buduća tehnologija jednog dana moći da ga oživi.

Godine 2025, Fajnenšel tajms je pisao da su Til i Rej Kurcvajl registrovani kod Alkora, organizacije koja nudi takvu uslugu, iako je to oblast koja je još uvek daleko od dokazane nauke.

Još jedno ime koje se sve češće pominje u kontekstu dugovečnosti je Brajan Armstrong (43), osnivač kompanije Coinbase. Prema pisanju Vol strit žurnala, Armstrong je suosnivač biotehnološkog startapa NewLimit, koji istražuje epigenetsko reprogramiranje, odnosno pokušaj vraćanja mlađe funkcije starim ćelijama.

Kompanija NewLimit razvija terapiju za bolesti jetre povezane sa alkoholom, ali veza sa dugovečnošću leži u samom pristupu: kompanija želi da testira da li se funkcija starijih ćelija može „resetovati” u mlađe stanje. Ako se takav pristup pokaže uspešnim, mogao bi da se primeni i na druga stanja povezana sa starenjem.