Najusamljenija kuća na svetu

Kada biste od bilo kog stanovnika moderne civilizacije tražili da zažmuri i zamisli apsolutnu izolaciju, slika bi verovatno bila identična: strmo, smaragdno-zeleno ostrvo koje izranja iz nemirnih, olovnosivih voda severnog Atlantika, a na njegovoj padini, potpuno sama, stoji jedna jedina bela kuća. Za razliku od većine naših maštarija, ovo mesto zaista postoji.

Reč je o ostrvu Elidaej smeštenom u arhipelagu Vestmanovih ostrva na samom jugu Islanda. Ova malena kuća, koja decenijama rasplamsava maštu miliona ljudi širom interneta, s pravom nosi titulu „najusamljenije kuće na svetu” i spomenik je ljudskoj istrajnosti, simbol bega od modernog ludila, ali i neiscrpni izvor urbanih legendi koje odbijaju da umru.

Geografija samoće: Ostrvo gde vreme stoji

Elidaej je treće po veličini ostrvo ovog vulkanskog arhipelaga, sa površinom od tek 0,45 kvadratnih kilometara. Iz daljine, ono izgleda kao ogromni, zeleni talas koji je zauvek okamenio u pokušaju da dopre do neba. Ostrvo je oivičeno zastrašujućim, vertikalnim liticama koje neprestano zaposedaju jata morskih ptica, dok je njegova unutrašnjost prekrivena debelim, sočnim tepihom od trave, koji opstaje zahvaljujući specifičnoj klimi i velikom broju padavina.

Pristup ostrvu je pravi logistički podvg. Ne postoji luka, niti plaža na koju se čamac može bezbedno usidriti. Svako ko želi da kroči na ovo parče zemlje mora da pokaže zavidnu fizičku spremnost: čamci se približavaju oštrim stenama samo u danima kada je okean neobično miran, a zatim se posetioci moraju uhvatiti za konopac i bukvalno prebaciti na liticu, nakon čega sledi strm uspon ka unutrašnjosti. Nakon tog napornog puta, pred putnikom se otvara pogled na prizor koji oduzima dah – savršeno bela kuća sa crnim krovom, sama u beskonačnosti zelenog i plavog.

Istorija izolovanog života

Pre nego što je postalo globalni internet fenomen, ostrvo Elidaej je imalo svoje stalne stanovnike. Tokom 18. i 19. veka, nekoliko porodica je zaista odlučilo da svoj život izgradi na ovom surovom mestu. Bavili su se stočarstvom, uglavnom uzgojem ovaca koje su pasle na hranljivoj pašnjačkoj travi, ribolovom i lovom na mafne, karakteristične morske ptice sa šarenim kljunovima koje su vekovima bile važan izvor proteina za Islanđane. Međutim, do tridesetih godina prošlog veka, život na ostrvu je postao neodrživ. Potpuna odsečenost od lekara, trgovine i bilo kakve socijalne strukture naterala je poslednje stanovnike da spakuju svoje oskudne stvari i presele se na kopno, u potrazi za lakšom svakodnevicom. Elidaej je tada zvanično postao pust. Ali, Islanđani nisu mogli tako lako da zaborave ovo mesto. Ostrvo je i dalje bilo bogato pticama, pa je lokalno lovačko udruženje Elidaej odlučilo da pedesetih godina prošlog veka podigne kuću koja se danas nalazi na svim svetskim razglednicama. Izgrađena 1953. godine, ova lovačka koliba imala je samo jednu svrhu: da posluži kao sigurno sklonište i baza lovačkim družinama tokom kratkih sezona lova na pafne.

Život bez mreže: Kako kuća funkcioniše?

Ono što ovu kuću čini dodatno fascinantnom jeste potpuni izostanak bilo kakvih modernih komfora na koje je savremeni čovek navikao. U eri u kojoj je nemislivo provesti sat vremena bez internet signala, kuća na Elidaeju nudi povrat u prošlost.

Kuća nije povezana na javnu električnu mrežu, a o vi-fi signalu nema ni govora. Mali benzinski generator se koristi samo u retkim prilikama kada je neophodno obezbediti minimum svetlosti tokom dugih islandskih noći. Na ostrvu nema izvora pitke vode, niti tekućeg vodovoda. Kuća koristi genijalan, ali jednostavan sistem za prikupanje kišnice. Voda se sa krova sliva u posebne rezervoare, prolazi kroz filtere i koristi se za piće, kuvanje i pranje. Iako zvuči paradoksalno za ovako primitivne uslove, kuća poseduje saunu. Ona se napaja iz pomenutog sistema za prikupljanje kišnice i predstavlja jedini luksuz koji lovci sebi dozvoljavaju nakon dugog i hladnog dana na liticama.

Unutrašnjost kuće je skromna, ali topla i funkcionalna. Dominira drvo, veliki zajednički sto gde se lovačke družine okupljaju nakon uspešnog dana, i spavaonice na spratu sa krevetima na sprat. Sve odiše duhom zajedništva i poštovanja prema prirodi.

Fabrika internet mitova: Od Bjork do zombi apokalipse

Kako je fotografija ove kuće počela da kruži ranim internet forumima i društvenim mrežama, tako je Elidaej postao plodno tlo za najluđe teorije zavere. S obzirom na to da je zvanične informacije sa dalekog Islanda bilo teško brzo proveriti, mašta korisnika širom sveta je uradila svoje. Jedna od najpopularnijih i najdugovečnijih glasina bila je da je islandska vlada poklonila ovo ostrvo i kuću svetski poznatoj pevačici Bjork kao znak zahvalnosti za njen doprinos promociji zemlje u svetu. Istina je, međutim, nešto drugačija i donekle je poslužila kao koren ovog mita. Bjork je zaista izrazila želju da kupi kuću i deo zemljišta na drugom istoimenom ostrvu u Islandu početkom 2000-ih, ali je nakon protesta lokalne javnosti odustala od te ideje. Internet je, u svom maniru, pomešao dva lokaliteta i trajno „uselio” ekstravagantnu pevačicu na litice Elidaeja.

Druga popularna teorija tvrdila je da je kuću izgradio ekcentrični ekstremni milijarder koji je želeo savršeno sklonište u slučaju zombi apokalipse, nuklearnog rata ili globalnog smaka sveta. Slike ove kuće često su deljene uz natpise: „Idealno mesto kada vam je dosta ljudi” ili „Gde ćete biti kada počne kraj sveta?”.

Naravno, sve ove priče su daleko od istine. Kuća nije deo nikakvog tajnog vladinog projekta, niti vlasništvo holivudske elite. Ona je jednostavno vlasništvo lokalnog udruženja građana koji vole tradiciju, prirodu i izolaciju.

Danas, u veku masovnog turizma, kuća na Elidaeju se suočava sa novim izazovima. Iako je pristup samoj kući strogo zabranjen za širu javnost, zaključana je i mogu je koristiti samo članovi udruženja i njihovi gosti to ne sprečava brojne turiste da iznajmljuju čamce iz obližnjeg grada Hejmaej kako bi barem iz daljine fotografisali ovaj fenomen.