Deluje vam poznato? Ovako bi izgledala Merlin Monro da je živela u današnje vreme
Да је живела у 2000-тим овако би изгледала као средовечна жена легендарна Мерлин Фото Гемини
Vek nakon što je prvi put zaplakala u sirotinjskoj bolnici u Los Anđelesu, i više od šest decenija otkako je pronađena mrtva u svom krevetu sa telefonskom slušalicom u ruci, Merlin Monro ostaje najveći, nikada potpuno odgonetnuti mit dvadesetog veka. Da je preživela svoje sopstvene demone, Merlin bi ove godine proslavila stoti rođendan. Umesto toga, svet obeležava vek od rođenja žene koja je postala sinonim za glamur, ali i za surovu cenu koju Holivud naplaćuje za besmrtnost.
Od Norme Džin do fabričkog mita
Ona nije rođena kao Merlin. Bila je Norma Džin Mortenson (kasnije Bejker), dete nevenčane i psihički labilne majke koja ju je ubrzo prepustila sirotištima i hraniteljskim porodicama. Rano detinjstvo provela je u strahu, nemaštini i, kako će kasnije priznati, pod senkom seksualnog zlostavljanja. Izlaz iz anonimnosti pronašla je tokom Drugog svetskog rata, radeći u fabrici aviona gde ju je zapazio vojni fotograf. Primetio je da ima potencijala za modeling i tu je počela njena priča.
Ubrzo nakon toga, fabrička radnica tamnosmeđe kose prepustila se makazama i vodonik-peroksidu holivudskih magova. Holivudski studio dao joj je novo ime i tako je ponovo rođena, ali sa imenom Merlin Monro.
„Holivud je mesto gde će vam platiti hiljadu dolara za poljubac i pedeset centi za dušu”, govorila je Monro o mašineriji koja je od tog trenutka uzela pod svoje.
Poslovna žena u telu „glupe plavuše“
Tokom pedesetih godina, Merlin je snimila neke od najvećih klasika svetske kinematografije. Bila je majstor komedije sa savršenim tajmingom, što je dokazala u filmovima "Muškarci više vole plavuše", "Kako se udati za milionera" i "Sedam godina vernosti". Njen magnum opus ostaje uloga Šećerne u remek-delu Bila Vajldera "Neki to vole vruće".
Ipak, iza paravana naivne seks-bombe krila se izuzetno inteligentna žena koja je čitala Džojsa i Dostojevskog i koja je, za razliku od mnogih koleginica tog doba, osnovala sopstvenu produkcijsku kuću kako bi se izborila za bolje honorare i pravo da bira uloge. Bila je i pionir u borbi za građanska prava i ostalo je zabeleženo da je lično intervenisala kod vlasnika mondenskih klubova kako bi džez legendi Eli Ficdžerald omogućila nastupe pred belom publikom.
Tri braka i želja za porodicom
Iako su se uspesi nizali na poslovnom planu, privatno njen život bio je neprestana, grozničava potraga za sigurnošću koju nikada nije imala u detinjstvu. Udavala se tri puta. Za Džejmsa Dohertija, radnika u fabrici i kasnije policajca udala se sa svega 16 godina, pre svega da bi izbegla povratak u sirotište. Brak se raspao čim je Norma počela da gradi karijeru modela. Sledeći je bio kultni bejzbol igrač koji je bio ludo zaljubljen u nju, ali je njegova posesivnost i patrijarhalna ljubomora prema njenom statusu seks-simbola dovela do razvoda posle samo devet meseci. Ipak, Dimadžo je ostao jedini muškarac koji ju je istinski štitio i koji je dvadeset godina nakon njene smrti slao ruže na njen grob.
Poslednji je bio Artur Miler. Brak sa čuvenim levičarskim piscem i intelektualcem trebalo je da bude njena ulaznica u svet ozbiljne umetnosti. Miler ju je naizgled razumeo, ali su pobačaji, nemogućnost da ostvari majčinstvo i njena sve veća zavisnost od lekova razorili ovaj savez.
Mračne tajne holivudske Boginje
Ono što je Merlin činilo fatalnom za života, nakon smrti je postalo predmet bezbrojnih teorija zavere i mračnih holivudskih hronika. Najveća javna tajna Amerike bila je njena paralelna emotivna veza sa predsednikom Džonom F. Kenedijem i njegovim bratom, državnim tužiocem Robertom Bobijem Kenedijem. Ova afera stavila ju je pod danonoćni nadzor FBI-ja i CIA-e. Njeni razgovori su prisluškivani, a zapisi o tome šta je sve saznala tokom jastučnih razgovora sa najmoćnijim ljudima sveta i dalje nose oznaku poverljivosti.
Da bi izdržala surove radne dane u studiju, Merlin je godinama živela na opasnom koktel up-era i daun-era (amfetamina za buđenje i barbiturata za spavanje). Njena mentalna nestabilnost, praćena teškom depresijom i endometriozom dovela je do toga da je potpuno zavisna od lekara.
U takvom scenariju njenog života 4. avgusta 1962 ona je pronađena mrtva u svom stanu. Zvanični uzrok smrti je „aktutno trovanje barbituratima” i „verovatno samoubistvo”. Međutim, nelogičnosti u policijskom izveštaju, činjenica da je dnevnik u koji je zapisivala državne tajne nestao iz njene kuće, kao i prisustvo Roberta Kenedija u Los Anđelesu tog popodneva, ostavili su otvoreno pitanje: da li je Merlin previše znala i da li je njeno „samoubistvo” zapravo bilo ućutkivanje državnog vrha?
Vek kasnije, iza maske platinastih lokna i crvenog ruža, Merlin Monro više nije samo glumica. Ona je simbol jedne ere, upozorenje o prolaznosti slave i najlepše lice holivudske tragedije. Intrigira i inspiriše.