Neobjašnjivo: Šta su astronauti Apola 12 videli na putu ka Mesecu

Samo četiri meseca nakon što je čovečanstvo napravilo jedan od najvećih koraka u svojoj istoriji i prvi put kročilo na Mesec, druga misija sa ljudskom posadom krenula je ka Zemljinom prirodnom satelitu. Svet je još uvek bio opčinjen podvigom misije Apolo 11, a pažnja javnosti bila je usmerena na tehničke izazove i naučna otkrića koja su čekala novu posadu.

Ono što se dogodilo tokom leta misije Apolo 12, međutim, ostalo je skriveno od očiju javnosti više od pola veka.

Astronauti Pit Konrad, Ričard Gordon i Alan Bin uspešno su stigli do Meseca, izvršili planirane zadatke i bezbedno se vratili na Zemlju. Naizgled, bila je to još jedna uspešna misija u okviru američkog svemirskog programa. Ali, u tišini svemirskog broda, daleko od Zemlje i okruženi potpunim mrakom kosmosa, trojica astronauta doživela su nešto što ih je zbunilo i navelo da dugo raspravljaju o tome šta zapravo vide, prenosi Daily Digest.

Decenijama niko nije znao za taj događaj.

Tek 22. maja 2026. godine javnost je dobila priliku da čuje detalje ovog neobičnog iskustva, kada je vlada Sjedinjenih Američkih Država objavila drugu seriju deklasifikovanih dokumenata o „neidentifikovanim anomalnim fenomenima” u okviru programa PURSUE (Predsednički sistem za otkrivanje i izveštavanje o susretima sa neidentifikovanim anomalnim fenomenima).

Program je pokrenut tokom administracije Donalda Trampa sa ciljem povećanja transparentnosti u vezi sa neobjašnjenim pojavama i neidentifikovanim vazdušnim incidentima.

Videli svetlo i zatvorenih očiju

Među objavljenim dokumentima nalazio se i ranije nepoznat audio snimak posade Apola 12. Na njemu se mogu čuti Konrad, Gordon i Bin kako tokom misije razgovaraju o neobičnim svetlosnim pojavama koje su posmatrali dok su pokušavali da zaspe.

U najdubljem mraku svemira, astronauti su prijavili da vide svetleće tragove i bljeskove svetlosti. Ono što ih je posebno zaintrigiralo bilo je to što svetlosni efekti nisu nestajali kada bi zatvorili oči. Naprotiv, nastavili su da ih vide čak i kroz zatvorene kapke.

Prema deklasifikovanim informacijama, trojica astronauta veoma pažljivo su pokušavala da opišu ono što doživljavaju. Na snimku se može čuti kako analiziraju pojavu gotovo naučničkom preciznošću, pokušavajući da utvrde da li se radi o slučajnim bljeskovima ili o fenomenu koji prati određeni obrazac.

Razgovarali su o tome da li se svetlost pojavljuje u jednom ili oba oka, da li ima određeni smer kretanja, koliko često se javlja i da li se njen intenzitet menja tokom vremena. Posebnu pažnju privukla je činjenica da su neki od svetlosnih tragova izgledali kao horizontalne linije sa jasno definisanim položajem.

Upravo taj detalj razlikovao je iskustvo posade Apola 12 od brojnih drugih izveštaja astronauta.

Horizontalne svetleće linije

NASA je još od početka šezdesetih godina beležila slične pojave među astronautima. Mnogi su prijavljivali kratkotrajne bljeskove svetlosti tokom boravka u svemiru, čak i kada su im oči bile zatvorene. Nakon godina istraživanja naučnici su zaključili da je najverovatnije reč o efektu koji nastaje kada kosmički zraci i druge visokoenergetske čestice prolaze kroz mrežnjaču oka ili delove mozga zadužene za obradu vizuelnih informacija, stvarajući utisak svetlosti bez stvarnog spoljnog izvora.

Slučaj posade Apola 12, međutim, nije se potpuno uklapao u taj obrazac.

Prema dokumentima objavljenim tokom ovogodišnje deklasifikacije, astronauti su opisivali izuzetno postojane i jasne svetlosne oblike. Horizontalne linije koje su prijavili imale su stabilan položaj i bile su vidljive i sa otvorenim i sa zatvorenim očima. Upravo zbog toga njihov izveštaj godinama je izazivao dodatna pitanja među istraživačima.

Zanimljivo je da su tokom iste deklasifikacije pomenuta i druga neobična svetla primećena na lunarnom horizontu, koja su astronauti, takođe, registrovali tokom svojih misija.

Iako za većinu ovih pojava postoje naučna objašnjenja povezana sa svemirskim zračenjem, refleksijama svetlosti i optičkim efektima, pojedini detalji i danas ostaju predmet rasprava.

Kapsulu Apola 12 dvaput udario grom

Epopeja misije Apolo 12 počela je 14. novembra 1969. godine kada je letelica poletela sa lansirne rampe 39A u NASA-inom svemirskom centru Kenedi na Floridi.

Lansiranje je bilo dramatično, jer je raketu Saturn V neposredno nakon poletanja čak dva puta udario grom, ali je posada uspela da nastavi misiju bez posledica.

U kapsuli nazvanoj Yankee Clipper (Američki jedrenjak) nalazili su se komandant Čarls „Pit” Konrad Junior, pilot komandnog modula Ričard Gordon i pilot lunarnog modula Alan Bin, koji su krenuli ka Mesecu kako bi ponovili uspeh istorijskog sletanja Apola 11.

Nakon više od 109 sati leta, 19. novembra, lunarni modul započeo je spuštanje prema površini Meseca, a Konrad je poslednjih 150 metara upravljao gotovo ručno, omogućivši izuzetno precizno sletanje u Okean oluja, oko 1.500 kilometara zapadno od mesta gde je sleteo Apolo 11.

Povratak na Zemlju protekao je bez ikakvih problema, a misija je uspešno završena 24. novembra, kada je letelica posle desetodnevnog putovanja sletela u Tihi okean.

Brojne reakcije

Slučaj Apola 12 nije jedini koji je objavljen. Pentagon je 22. maja pustio u javnost još 64 dosijea o neidentifikovanim anomalnim fenomenima, kao deo druge velike runde deklasifikacije dokumenata.

Očekivano, objavljeni audio snimci izazvali su brojne reakcije. Dok jedni smatraju da predstavljaju potencijalni trag koji bi mogao ukazivati na postojanje nepoznatih fenomena ili čak vanzemaljskog života, drugi veruju da se radi o potpuno prirodnim pojavama koje su tek sada postale dostupne javnosti.

 Postoje i oni koji tvrde da ovakve objave služe za skretanje pažnje sa unutrašnjih političkih pitanja SAD.

Ipak, bez obzira na različita tumačenja, jedna činjenica ostaje nepromenjena: svedočenje trojice astronauta koji su putovali ka Mesecu bilo je skriveno od javnosti više od 57 godina. Tek sada svet može da čuje razgovor ljudi koji su se našli u najudaljenijem okruženju koje je čovek tada mogao da dostigne i koji su, u potpunoj tami između Zemlje i Meseca, videli nešto što ni sami nisu mogli odmah da objasne.