Zašto u Južnoj Koreji nema debelih

Južna Koreja se često navodi kao jedna od razvijenih zemalja sa najnižom stopom gojaznosti u svetu. Iako se na prvi pogled takav podatak lako pripisuje „disciplinovanom načinu života” ili modnim standardima, stvarnost je mnogo složenija i ne može se svesti na jedan razlog.

Dok se u mnogim zemljama Zapada stopa gojaznosti kreće oko 20 do 40 odsto, u Južnoj Koreji ona je znatno niža i prema OECD i zdravstvenim statistikama iznosi oko 5–7 procenata odrasle populacije, kada se koristi standardni BMI kriterijum, koeficijent za procenu gojaznosti, manji od 30.

To je jedna od najnižih vrednosti među razvijenim zemljama, uz Japan koji ima slične brojke.

Ova slika, međutim, postaje kompleksnija kada se uzmu u obzir azijski zdravstveni standardi, pišu strani mediji. U Južnoj Koreji i širem azijsko-pacifičkom regionu često se koriste niži BMI pragovi, jer se pokazalo da se metabolički rizici poput dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti javljaju na nižim vrednostima telesne mase nego u evropskim populacijama.

Kada se primeni BMI manji ili jednak 25, kao granica gojaznosti, procenjuje se da oko 30–40 odsto odraslih u Koreji spada u kategoriju prekomerne težine ili gojaznosti, što daje mnogo realniju sliku zdravstvenog rizika.

Tradicionalna ishrana

Razlozi za relativno niske stope ekstremne gojaznosti nisu jednostavni i ne mogu se svesti samo na „volju” ili „disciplinu”. Tradicionalna korejska ishrana ima značajnu ulogu: bazira se na pirinču, povrću, ribljim proizvodima i fermentisanoj hrani poput kimčija, uz manje porcije i manju zastupljenost visoko procesuirane hrane nego u zapadnim zemljama. Takav način ishrane prirodno smanjuje unos kalorija i povećava unos vlakana i mikrobiološki korisnih namirnica.

Drugi važan faktor je svakodnevni način života u urbanim sredinama. Veliki deo populacije u gradovima poput Seula svakodnevno mnogo hoda, koristi javni prevoz i provodi više vremena u kretanju nego u automobilu. Ovakav oblik fizičke aktivnosti često ima veći uticaj na potrošnju energije nego formalno vežbanje u teretani.

Nacionalni program i K-pop

Zdravstveni sistem i preventivni pregledi, takođe, doprinose ranom otkrivanju metaboličkih rizika i većoj svesti o telesnoj težini. U Koreji se gojaznost i povezani zdravstveni problemi često prate kroz nacionalne programe, što dodatno utiče na ponašanje stanovništva.

Ipak, jedna od najčešće spominjanih tema kada se govori o Koreji jeste snažan društveni i medijski pritisak vezan za izgled.

K-pop industrija i širi kulturni standardi lepote, decenijama promovišu izrazito vitku građu kao ideal, posebno kod mladih žena i javnih ličnosti. Postoje brojna svedočenja o ekstremnim dijetama i rigoroznim režimima tokom priprema za nastupe, što pokazuje da iza statistički niske gojaznosti stoji i snažan estetski i industrijski pritisak koji se ne može zanemariti.