Veći unos jaja - manji rizik od demencije

Jaje na oko, poširano na tostu ili meko kuvano sa žumancetom za umakanje - jaja su dugo igrala glavnu ulogu u klasičnom britanskom doručku. Brza su, zasitna i puna proteina, zajedno sa hranljivim materijama poput holina i vitamina D, koji su povezani sa zdravljem mozga i kostiju.

Sada, nova studija istraživača sa Univerziteta Loma Linda u Kaliforniji, SAD, sugeriše da možda postoji još jedan razlog da se uključe u ishranu. Redovna konzumacija jaja povezana je sa manjim rizikom od Alchajmerove bolesti, najčešćeg oblika demencije, piše Dejli mejl.

Istraživači su primetili stepenovani obrazac, gde je veći unos jaja povezan sa progresivno manjim rizikom od bolesti. Starije osobe koje su jele jaja pet ili više puta nedeljno, imale su do 27 odsto manju verovatnoću da razviju Alchajmerovu bolest tokom 15-godišnjeg praćenja, u poređenju sa onima koji ih jeli retko ili nikada.

Oni koji su jeli jaja dva do četiri puta nedeljno imali su oko 20 odsto manji rizik, dok je čak i umeren unos, kao što je jednom nedeljno ili nekoliko puta mesečno, bio povezan sa smanjenjem od oko 17 odsto.

Ovi nalazi dolaze iz velike, dugoročne studije, sprovedene na skoro 40.000 odraslih koji su praćeni tokom vremena. Tokom perioda studije, 2.858 učesnika razvilo je Alchajmerovu bolest.

Odličan izvor proteina

Jaja dugo igraju glavnu ulogu u britanskom doručku i odličan su izvor proteina. Istraživanje, objavljeno u časopisu „The Journal of Nutrition”, pokazalo je da oni koji nikada nisu jeli jaja imaju najveći ukupni rizik od razvoja demencije.

Posebna analiza je sugerisala da je potpuno izbegavanje jaja povezano sa 22 odsto većim rizikom u poređenju sa konzumiranjem jednog jajeta nedeljno.

Istraživači kažu da jaja sadrže nekoliko hranljivih materija za koje se smatra da podržavaju zdravlje mozga, uključujući holin, vitamin B12, vitamin D, selen, jod i omega-3 masti, zajedno sa vitaminima B povezanim sa pamćenjem i funkcijom nerava. Oni smatrju da ove hranljive materije deluju zajedno kako bi poboljšale kognitivne funkcije, iako tačni mehanizmi ostaju nejasni.

Studija je, takođe, testirala zamene za jaja drugim namirnicama bogatim proteinima, kao što su orasi, semenke ili mahunarke. Rezultati su pokazali slične obrasce povezanosti, što ukazuje da bi opšti obrasci ishrane mogli da budu važni.

Jaja ne sprečavaju demenciju

Autori, međutim, naglašavaju da nalazi ne pokazuju da jaja sprečavaju Alchajmerovu bolest. Kao opservaciona studija, ona može samo da identifikuje povezanost, a ne da dokaže uzrok i posledicu.

Druge razlike u načinu života ili ishrani i dalje mogu da utiču na rezultate.

Istraživači, takođe, napominju da je ispitivana populacija bila zdravstveno svesna, sa niskim stopama pušenja i konzumiranja alkohola, što može da ograniči koliko ovi nalazi mogu široko da se primene.

Prethodna istraživanja o ishrani i riziku od demencije bila su pomešana, pri čemu su neke studije sugerisale potencijalne kognitivne koristi od konzumiranja jaja, dok su druge pronašle mali ili nikakav efekat.

Takođe, došlo je do promene u razmišljanju o holesterolu u jajima. Dok su stariji saveti često preporučivali ograničavanje unosa, novija istraživanja pokazuju da holesterol u ishrani ima manji uticaj na holesterol u krvi nego što se ranije verovalo, pri čemu zasićene masti igraju veću ulogu.

Stručnjaci sada generalno smatraju jaja bezbednim delom uravnotežene ishrane, a svaka zabrinutost se često više odnosi na to kako se kuvaju ili sa čim se jedu.