Smanjili so u začinu da bi se izborili s hipertenzijom

Kada su zdravstvene vlasti u Hrvatskoj uspele da s pekarskom industrijom ugovore smanjenje količine soli u hlebu, ali i da s „Podravkom” dogovore smanjenje koncentracija soli u popularnom biljnom, suvom začinu za jela, „vegeti”, za 30 odsto, bio je to početak uspešne kampanje prevencije srčanih oboljenja. Od zemlje koja se po broju obolelih i umrlih nalazila na dnu evropske liste, posle 10 godina postali su najbolji region u Evropi kada se posmatra učestalost (prevalencija) kardiovaskularnih bolesti pojedinačno.

Ovaj primer na 10. međunarodnom kongresu o hipertenziji održanom nedavno u Beogradu, iznela je dr Dragana Atanasijević, specijalistkinja javnog zdravlja u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.

Njena glavna poruka je bila da u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti, koje ostaju naš najveći zdravstveno-javni problem i prvi uzrok smrtnosti, Srbija mora što pre da pronađe sistemsko rešenje na duge staze. Doktorka Atanasijević smatra da nisu dovoljni pregledi, koji se u poslednjih godinu dana u okviru kampanje „Karavan zdravlja” organizuju širom Srbije, od mesta do mesta. Kako je kazala, oni mogu da se iskoriste za podizanje svesti o značaju prevencije, ali oni daju jednokratni i vrlo kratak efekat.

Bolesti srca su naša zla kob

Zašto je u ovoj oblasti stanje alarmantno, potkrepila je sledećim podacima:

„Kardiovaskularne bolesti su globalno, dakle u svetu, uzrok svake treće smrti, a u Srbiji svake druge. Čak 47 odsto naših muškaraca umire od bolesti srca, a kod žena je taj procenat 51 odsto (na drugom mestu kao uzrok su maligne bolesti tek sa 21 odsto)”, navela je dr Atanasijević.

Po podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” od 10 najčešćih uzroka smrti kod nas, sedam pripada kardiovaskularnim bolestima. Hipertenzija je na drugom mestu, čvrsto već nekoliko godina.

„Od 2010. do 2023. stope smrtnosti rastu jedino je od 2018. smanjena stopa rasta u odnosu na kardiomiopatiju, jer se ulaže u opremu i spasavanje života u tercijarnoj medicini. Život nas je pretekao, porast hipertenzije u poslednjih pet godina je neobjašnjiv”, smatra doktorka.

Ona je podsetila na istraživanje koje posmatra 204 zemlje i stanje u 18 kardiovaskularnih bolesti. Ono traje od 1990. godine, a poslednji rezultati publikovani su 2023. Prikazala je brojne tabele na kojima su plavim okvirima prikazane zemlje s najboljim rezultatima, a crveni okviri upućuju na one s najlošijim za 12 najčešćih bolesti.

Na početku je region Centralne i Istočne Evrope proglašen za najugroženiji na planeti. U poslednjim podacima među najbolje, uz pomenutu Hrvatsku, probila se i Slovenije. Kako? Opet, sistemskim rešenjem: oni su još 1999. napravili pilot skrining program proveru LDL („lošeg”) holesterola, od 2.000. godine je on postao obavezan.

Najbolji rezultat Srbija ima po vrednostima za reumatske bolesti srca, što bi mogla, po rečima dr Atanasijević da bude, uslovno rečeno, pozitivna posledica nekontrolisane upotrebe antibiotika: kad pijemo ove lekove i kada imamo temperaturu jedva 37,2, usput se leči i ponešto drugo. Dobar rezultat imamo i u slučaju lečenja atrijalne fibrilacije.

Nažalost, od 12 posmatranih oboljenja, najgori smo bili u četiri kategoriji.

Dr Atanasijević je objasnila da su, kada su objavljeni prvi podaci, reagovali stručnjaci i za Istočnu Evropu i tada je napravljen međunarodni plan prevencije.

„Svaka od ovih zemalja je nešto uradila i u nečemu je dobra, svako je dala svoj predlog. Srbija se nažalost ovome nije pridružila. Potrebno nam je sistemsko rešenje na duge staze”, rekla je dr Atanasijević.

Više od polovine stanovnika Srbije starijih od 50 godina ima povišeni krvni pritisak, podaci su iz istraživanja zdravlja stanovništva iz 2019. (u toku je novo istraživanje, čiji se rezultati s nestrpljenjem očekuju). Počev od 2009. godine do danas nema značajnog smanjenja učestalosti bolesti srca i krvnih sudova, naprotiv u porastu su hipertenzija i šlog, odnosno cerebrovaskularne bolesti.

Što smo stariji, veći je rizik od šloga

Ove podatke je na kongresu sumirala dr Dragana Jović, takođe iz Instituta „Batut”. Ona je navela da je učestalost moždanih udara 1,4 odsto, ali kada se to prenese u realne brojeve to je skoro 72.000 obolelih, prosečne starosti oko 70 godina.

„Sa svakim povećanjem godina života, skoro dva puta raste rizik od šloga. Muškarci imaju više izgleda da imaju i moždani udar i hipertenziju u odnosu na žene. Rizik od istovremenog prisustva ova dva oboljenja eksponencijalno raste sa starošću, ljudi od 55 do 64 skoro devet puta imaju veću šansu da imaju obe bolesti”, navela je dr Jović.