Fama o mediteranskoj dijeti

Još se ne smiruje tle posle potresa koji su u medicinskim krugovima izazvale nove američke preporuke u ishrani. Iako objavljene još 7. januara, četiri meseca kasnije dr Branko Jakovljević, profesor na Katedri za prevenciju Medicinskog fakulteta u Beogradu i jedan od naših najuglednijih stručnjaka za ishranu, procenjuje da će oko ovih novih preporuka biti još mnogo rasprave, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što je to skupa ishrana i teško će se sprovoditi kod prosečnih ljudi.

Na nedavnom 10. međunarodnom kongresu o hipertenziji, održanom u Beogradu, doktor Jakovljević je kazao da ove preporuke predstavljaju „potpuni tektonski poremećaj kada su u pitanju saveti o ishrani, jer mnoge stvari sada rečene su zapravo od ranije dobro poznate i napokon je neko smogao snage i da to javno objavi i uključi u preporuke.”

Prosuti ceger s pijace

On je podsetio da smo po staroj „piramidi ishrane” naučili da najveći deo naše ishrane treba da čine žitarice, pa onda malo manje voća i povrća, pa još mnogo manje mesa, a ulja „tek toliko da se na tiganju ne zalepi ono što se sprema.”

– S razlogom su nove preporuke potpuno sve okrenule naglavačke. Istina, prva nedavno objavljena „piramida ishrane” po izgledu je delovala krajnje konfuzno, kao da je neko prosuo ceger s pijace. Srećom kasnije su to učinili razumljivijim. Prvo, insistira se na povećanom unosu proteina. Do sada smo imali 0,8 grama proteina po kilogramu telesne težine, a sada se preporučuje od 1,2 do 1,6 grama po kilogramu težine. Drugo, preporučuju se punomasni proizvodi i zdrava ulja u što većoj količini – avokado, maslinovo i kokosovo ulje. Za žitarice je preporuka da se smanje na najmanju moguću meru. To je dobro, jer od kada smo prešli na preporuke da se za doručak jede musli, mnogo smo grešili – objasnio je dr Jakovljević.

Svoje predavanje „Ishrana i kardiovaskularne bolesti” iskoristio je da podseti da se upravo ove godine obeležava punih 30 godina od lansiranja DAŠ dijete (DASH diet, Dietary Approaches to Stop Hypertension), jedine koja je bila specijalno napravljena za lečenje ljudi koji imaju visok krvni pritisak ili neko srčano oboljenje. Godinama je ova dijeta bila birana za najbolju na svetu, ali je poslednjih sedam godina za redom, s trona, skida mediteranska ishrana, koja je postala popularnija.

– DAŠ dijetu su američki stručnjaci objavili 1996. Ono što je odvaja od svih kasnijih i prethodnih je to da je jedina dijeta dizajnirana za lečenje tačno specifične bolesti. Ni do danas nemamo dijetu, odnosno preporučeni način ishrane, recimo, za bubrežne bolesnike ili neke druge. Dugi niz godina je bila proglašavana za najbolju i do danas je opstala u svim američkim preporukama za praćenje i lečenje arterijske hipertenzije. Osoba koja se pridržava smernica u DAŠ dijeti može da očekuje smanjenje gornjeg pritiska (sistolnog) do 8 mm živinog stuba – kazao je dr Jakovljević.

Ova dijeta se zasniva uglavnom na upotrebi integralnih žitarica i kako je objasnio, od sedam do osam porcija je predviđeno za jedan dan. To je dobar izvor energije i dijetnih vlakana, uz četiri do pet porcija povrća i voća kao dobar izvor kalijuma, što je bitno za regulisanje povišenog krvnog pritiska.

DAŠ preporuke insistiraju i da mlečni proizvodi budu sa što manje masti, kao i da se jedu male količine mesa, pomalo koštunjavog voća, a upotreba masti je ograničena. Priznaje ovaj lekar da mu je od prvog dana bilo neobično da se i slatkiši nalaze na preporučenoj listi za ovu dijetu. I ono najvažnije: što je manje soli, efekat dijete će biti veći.

Posle 30 godina novo u preporukama o zdravoj ishrani je, pre svega, davanje prednosti mediteranskoj dijeti.

– To zapravo nije dijeta u pravom smislu te reči, već više preporučeni stil života sa zdravim navikama. Stručnjaci je hvale, preporučuju je mnoga američka lekarska udruženja, od onog za dijabetes do kardiovaskularnog. U odnosu na DAŠ dijetu, mediteranska ishrana prednost daje povrću u odnosu na voće; obe se zasnivaju na mlečnim proizvodima, orašastim plodovima i integralnim žitaricama, s tim što mediteranska insistira na biljnim proteinima, znači na mahunarkama i upotrebi ribe – nabrojao je dr Jakovljević.

Pojasnio je i da je ovakav način ishrane ljudima u području Sredozemlja omogućavao da žive jako dugo i zdravo, ali se zaboravlja da su je koristili stanovnici planinskih predela. Bila je posebna i po tome što je u tom stilu života bilo i dobrog vina, ali je novo vreme donelo njegovu zabranu: u novim smernicama za lečenje hipertenzije se kaže da nijedna doza nije bezbedna, dakle ni kap alkohola ako imate visok pritisak!

Maslinovo ulje se jedino računa

Okosnica mediteranske dijete je naravno maslinovo ulje, što je jedino dokazano u studijama.

Šta je onda po njemu, problem s mediteranskom dijetom?

–To, prvo, nije dijeta nego je način ishrane. Dijeta podrazumeva tačno definisan tip ishrane u kojoj se zna odnos makro i mikro nutrijenata, a to ovde nije slučaj. Mediteranska ishrana nije individualizovana, niti je predviđena za gubitak kilograma, ne navodi šta je zabranjeno, osim što daje neke okvirne preporuke. Suštinski problem je što se narodi Mediterana hrane vrlo različito. Neki unose manje od 30 procenata masti, drugi unose preko 45 odsto (Grci preko 40 odsto i imaju najmanje kardiovaskularnih bolesti). Znači, prilično je nedefinisana i više ne funkcioniše: stanovnici Italije i Španije, koji su nekada smatrani za nosioce ove ishrane, bitno su promenili način ishrane poslednjih pet decenija. Smanjili su potrošnju testenina i žitarica, voća i i mahunarki, dramatično je povećana potrošnja mesa – sto kilograma po glavi stanovnika, što je više nego što unose Danci, Nemci ili Francuzi. Konzumiranje maslinovog ulja je dramatično smanjeno, čak za polovinu. Sad ovi narodi piju daleko više piva nego vina, čak i više nego Nemci i Holanđani – kazao je dr Jakovljević.

Duhovito je primetio da se mediteranska ishrana, kao vrlo zdrava i preporučena, očigledno primenjuje samo na jahtama na Mediteranu, gde će neki poznati kuvari to spremati.

Što manje soli

Poslednje preporuke Evropskog udružena kardiologa su dodatno smanjile količinu soli sa 2.300 na 2.000 miligrama soli. Takođe insistira se na unosu kalijuma i to kroz namirnice, suplemente ili upotrebi zamenskih soli, koje sadrže i kalijum hlorid, a ne samo natrijum hlorid.

Ćevapi na meniju švajcarske klinike 

Nedavno su lekari Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” bili u poseti jednoj švajcarskoj klinici i iznenadili su se kada su videli da su na bolničkom jelovniku za pacijente na kardiorehabilitaciji i ćevapi.

Dr sci. med. Ivana Burazor, s Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” je pitala odakle dolazi kuvar na toj klinici, kada su na meniju pacijenata i ćevapi. Dobila je odgovor da je kuvar Italijan, da ima dve Mišelinove zvezdice, a ćevapi su zaista na meniju jer je to sastavni deo mediteranske ishrane.

Ovu priču je dr Ivana Burazor ispričala na konferenciji za medije održanoj nedavno povodom osnovanja Udruženja kardiovaskularnih pacijenata Srbije, organizaciji koja će delovati kao zagovornik prava i interesa osoba obolelih od bolesti srca i krvnih sudova, a koje treba da obezbedi bolju i tešnju saradnju pacijenata i zdravstvenih radnika.

– Istina je, ćevapčići mogu da budu deo mediteranske ishrane ako količina po osobi neće preći 150 grama i ako ovo jelo prati sveže povrće, a ne da bude u lepinji s kajmakom, i u količini od 400 grama kako je u našoj tradiciji u kafanama,  jer onda to nije dobar savet za ishranu. Ima Srbija šta da ponudi na meniju da bude zdravo i da bude dobra prevencija kada je reč o korekciji načina ishrane i kada je reč o kardiovaskularnim bolestima – rekla je tom prilikom dr Burazor.

Post na recept

Dr Branko Jakovljević je među novine koje su obeležile poslednje tri decenije u oblasti ishrane uvrstio i post, ali kako je naglasio nema potrebe za nikakvim ekstremnim gladovanjem, već je dovoljno samo proširiti period tokom dana kada se hrana ne uzima.

Tako lekari najčešće pominju studiju koja je pratila dve grupe ispitanika. Jedna je hranu uzimala u okviru 12 sati, a narednih 12 sati je bilo bez hrane. Druga grupa je jela bez ograničenja. Rezultati su pokazali da nije bilo razlike u težini, ali je dijastolni, donji pritisak pokazao statistički značajan pad.

Najpopularniji i najzastupljeniji vid ove metode je vremensko ograničeno hranjenje, pri čemu se savetuje da se 12, 14, ili 16 sati tokom dana ne uzima hrana.