Slika pamti trenutak

Demencija je stanje koje duboko pogađa ne samo obolelu osobu već i sve članove njene porodice. Tako je Akoša Kovača, studenta fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, zaokupljala ideja kako na kreativan način prikazati ono što ga je i lično duboko potresalo – demenciju svoje bake Marije.

„Sve je počelo kao rad na dokumentarnom portretu, ali je u međuvremenu baka počela da se ponaša čudno, gubila je stvari, nije mogla da se seti najobičnijih radnji. Kada sam primetio da njeno mentalno zdravlje ide u negativnom smeru i da je dobila dijagnozu demencije, shvatio sam šta se dešava. Pošto inspiraciju uvek crpim iz aktuelnih dešavanja, pustio sam da me rad vodi intuitivno i u fotografiji sam pokušao da nađem odgovor tako što sam počeo da pravim njene portrete. Interesovalo me je kako demenciju da pokažem preko fotografije, a rešenje je bilo u tome da nisam ja taj koji treba da fotografiše. Baki sam dao analogni fotografski aparat i po mojim instrukcijama ona je počela da fotka. Kada sam razvio fotografije, bile su mi jako ekspresivne, vidimo scene iz doma za stare, portrete, eksterijer. Tako je nastala serija: na crno-belim fotografijama možemo videti kako ja vidim nekog ko ima demenciju, a na kolor fotografijama kako neko ko ima demenciju vidi svet”, ispričao je Akoš Kovač.

Ovaj jedinstveni koncept pod nazivom „Blurry memories” izložio je u Subotici u „T” galeriji u centru grada. Bila je to i neobična prilika da se predstave tri generacije fotografa: Akoš koji studira fotografiju, a koji je svoje interesovanje svakako poneo od oca Atile fotografa, i na kraju baka, čija mutna sećanja su bila povod za ovu izložbu.

Ono čega baka više nije mogla da se seti, sada su beležile fotografije, to je melanholični svet, slučajni predmeti i lica koji više ne postoje u bakinom sećanju, ali ostaju zabeleženi na filmu u foto-aparatu. Ove fotografije prepričavaju njene dane na način na koji ona to više nije u mogućnosti da iskaže porodici. Akoš Kovač kaže da je za njega ovo bio najličniji projekat, a ovaj serijal nagrađen je na Umetničkom susretu studenata Karpatskog basena, te na Konferenciji nauke mađarskih studenata u Vojvodini.

„Umetnost doživljavam kao sredstvo kroz koje mogu da kanališem negativne emocije i ova serija mi je donela mir i pomogla da procesuiram tešku porodičnu situaciju. Svojim projektom želim da skrenem pažnju na ozbiljnost mentalnih bolesti, naročito u slučajevima kada se one ne dijagnostikuju na vreme”, kaže Akoš.