Pogled u skriveni svet pseće psihe: Ruski naučnici razvili metod za procenu anksioznosti kod pasa

Psi već hiljadama godina važe za najvernije čovekove pratioce, ali njihov emocionalni život i dalje predstavlja enigmu, kako za vlasnike tako i za stručnjake. Jedan od najvećih izazova u veterinarskoj medicini i psihologiji životinja jeste pravovremeno prepoznavanje mentalnih poremećaja. Često se dešava da se hronična patnja životinje pogrešno protumači kao običan strah od nevremena ili, što je još opasnije, kao urođena agresija.

Kako je saopštila pres-služba Donskog državnog tehničkog univerziteta (DSTU), a prenose svetski  mediji, ruski naučnici sa Katedre za biologiju i opštu patologiju uspeli su da razviju jedinstven metod za procenu anksioznosti kod pasa. Ova metoda obećava da će vlasnicima i trenerima pružiti egzaktne alate pomoću kojih će moći da prepoznaju tihu patnju svojih ljubimaca pre nego što ona preraste u ozbiljne bihevioralne probleme.

Šta se krije iza „nesrećnog detinjstva”

Prema rezultatima ove opsežne studije ključ za razumevanje anksioznosti leži u najranijem periodu života životinje. Naučnici su ustanovili da štenad koja tokom odrastanja ne doživljavaju dovoljno pozitivnih emocija i stimulansa iz spoljašnjeg sveta – bilo zbog izolacije, zanemarivanja ili preterano zaštitničkog stava vlasnika – razvijaju specifične patološke obrasce ponašanja. Takva štenad izrastaju u anksiozne pse koji pokazuju nezdravu, gotovo fatalnu vezanost za svog vlasnika i isključivo za poznato, izolovano okruženje. Za ove pse, svaki „novi” događaj, nepoznati zvuk, promena rute za šetnju ili susret sa novim ljudima i životinjama ne predstavljaju trenutni stres, već okidač za duboku anksioznost. Vremenom, taj osećaj evoluira u paničan strah ili izaziva potpuno neprimerene, naizgled ničim izazvane odbrambene reakcije koje ljudi pogrešno karakterišu kao čistu agresiju.

Formula bezbedne udaljenosti

Rukovodilac ovog pionirskog projekta, vanredni profesor dr Ana Fomina, objasnila je kako novi metod funkcioniše u praksi i na koje konkretne fizičke pokazatelje vlasnici moraju da obrate pažnju. Istraživanje je otkrilo jasnu korelaciju između stepena anksioznosti i prostorne distance koju pas održava u odnosu na čoveka u trenucima izloženosti novim dražima.

„Tokom eksperimenata ustanovili smo jasan šablon. Emocionalno stabilni, mirni psi – bez obzira na rasu kojoj pripadaju – u nepoznatim situacijama ili pri pojavi novih objekata radije su birali da sede ili leže na udaljenosti od 50 do 60 centimetara od svojih vlasnika”, ističe dr Fomina.

Ova razdaljina predstavlja zonu optimalnog poverenja: pas traži blizinu zaštitnika, ali zadržava autonomiju i sposobnost da posmatra okolinu. Nasuprot njima, anksiozni psi pokazuju dva ekstrema – ili se u potpunosti fizički „lepe” za noge vlasnika pokušavajući da se sakriju (patološka simbioza), ili pokazuju potpunu dezorijentaciju i panično bekstvo u suprotnom smeru, odbijajući svaki kontakt očima.

Od kućnih ljubimaca do pasa vodiča

Značaj ovog otkrića prevazilazi okvire saveta za zabrinute vlasnike pasa koji kubure sa lajanjem zbog razdvajanja ili uništavanjem nameštaja. Autori studije naglašavaju da će se rezultati primarno koristiti za rigoroznu selekciju i obuku specijalnih kategorija radnih pasa. Procena nivoa anksioznosti pomoću metode naučnika sa DSTU-a biće od ključnog značaja za identifikaciju ranih znakova nestabilnosti kod pasa koji se obučavaju da budu vodiči za slepe i slabovide osobe, terapeutski psi ili službene životinje u okviru spasilačkih jedinica. Kod ovih pasa, i najmanji procenat prikrivene anksioznosti pod pritiskom može imati fatalne posledice po ljude o kojima brinu. Ruski bihevioristi se nadaju da će ovaj rad podići svest javnosti o tome da psi, baš kao i ljudi, pate od mentalnih poremećaja koji se ne mogu rešiti pukom dresurom i kažnjavanjem, već razumevanjem njihovih emocionalnih potreba još od prvih nedelja života. Metod koji je razvio tim dr Ane Fomine nudi upravo to – naučni kompas za prevođenje nemog jezika pasa na jezik koji ljudi konačno mogu razumeti.