Topčiderski platan svedok vremena

Simbol umetničkog mira, drvo kojem se uvek iznova vraćam – opisala je Slobodanka Rakić Šefer za „Magazin” kako na nju kao umetnika deluje najstariji topčiderski platan koji više od dva veka stoji ispred Miloševog konaka. Nakon otvaranja izložbe „Kad topčiderski platan otvori svoje dveri” koja je održana u galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, ona je objasnila:

„Kroz slojeve boja i svetlosti u Topčideru, na mestu gde se krojila naša istorija, trudila sam se da platan i njegove grane postanu prostor u koji posmatrač ulazi. Prvu sliku naslikala sam pre više od 10 godina i za nju dobila nagradu, dok sam se čudila zašto mnogi pisci i umetnici nisu svratili u Topčider da mu se posvete, smatrajući to nepravdom. Kroz njegove čipkaste krošnje  koje se menjaju sa godišnjim dobima i otvaraju polje bogatih simboličkih asocijacija, slao mi je optimizam i podsticaj i u vreme pandemije, posle koje sam odlučila da mu se posvetim”, kako nam kaže.

Ona dodaje da je galeriju u Ulici Rige od Fere preko puta Kalemegdana odabrala za izlaganje slika posvećenih platanu, kao mesto koje je deo prirodnog jezgra Beograda, u kom je na terasi opstala  i najstarija gradska loza.

Ovaj umetnički ciklus poznate slikarke nastajao je tokom dužeg vremenskog perioda kao rezultat istraživanja kada se u slikarstvu  okrenula sopstvenoj arhivi i sećanjima. Kako nam je u razgovoru nakon otvaranja izložbe rekao Dejan Zagorac, istraživač Zavoda za kulturni razvitak, podsećanje na topčiderski platan je podsećanje na dom velikih istorijskih odluka, ali i na dugu tradiciju ekoloških tema.

„Ovo je nastavak tradicije po kojoj su se još od početka devedesetih u ovom Zavodu odvijale brojne ekološke tribine, izložbe i saradnje sa međunarodnim organizacijama. Ova postavka svedoči i o decenijama našeg pokretanja pitanja urbane ekologije i odnosa prema prirodnom nasleđu. Potvrđuje interesovanje za teme koje povezuju kulturu, prirodu i društvo, a istovremeno upućuje na to koliko je značajno da očuvamo prirodno nasleđe kao važan deo kulturnog identiteta”, kaže.

Istraživač Dragana Martinović podsetila je da stari topčiderski platan predstavlja „vrednosno i simboličko raskršće koje može da bude sjajna inspiracija za umetnike – slikare, pisce i muzičare. Sam naziv izložbe upućuje na ulazak u magični svet u čijem središtu u je platan kao živi simbol Beograda – simbol monumentalnosti i postojanosti”, dodaje.

„On nije samo motiv, već prisustvo – biće koje i danas raste i ostaje aktivan svedok vremena”, odgovorila je na sve ocene autorka slika platana Slobodanka Rakić Šefer, dodajući : „I oslušnite ga kad prolazite pored njega, priđite i zagrlite stablo, kažu da je dva veka starosti samo deo istorije koju on tek ima pred sobom i da mu se prognozira život od osam vekova. Zato, pazite šta pred njim pričate. Platan pamti, kao i voda”.

Platan kod Miloševog konaka je spomenik prirode od 1979.  koji se odlikuje velikim obimom stabla i razgranatom krošnjom. Smatra se da je posađen tokom izgradnje konaka oko 1830. godine. Visina stabla je 34 metra i grane su poduprte sa 17 metalnih stubova koje ih drže i sprečavaju savijanje i lomljenje. Raspon krune drveta je 49 metara, a površina senke koju pravi 1.885 kvadrata. Zaštićeni prostor je površine oko 18 ari. Stablo platana kod Miloševog konaka je jedno od najlepših i najvećih u Evropi.