Plavi grad budućnosti

Arhitektura budućnosti zasnivaće se na digitalnim programima, ali i korišćenju prirodnih resursa. Zato je moje delo poziv čovečanstvu da vodu, vazduh i druge prirodne elemente i dobra sačuvamo, rekla je za „Moju kuću” Katarina Anđelković, doktor nauka u arhitekturi, ujedno slikar  i master primenjene umetnosti, nakon izložbe „Plavi grad” održane u galeriji hotela „Hajat” povodom projekta „Haj art”.

– Moja izložba rezultat je istraživanja odnosa prirodnih elemenata s arhitekturom. U ovoj postavci slika, prikazujem kroz likovni izraz kako voda kojoj kao umetnik i arhitekta dajem gradivna svojstva, može da učestvuje u stvaranju buduće arhitekture. Kroz seriju dela pokazujem kako nastaju postapokaliptični gradovi i njihova infrastruktura. Koristeći nijanse plave boje, kroz digitalni  program predočavam kako voda može aktivno da učestvuje kao element u obnovi i rekonstrukciji novih gradova.

Na pitanje da razjasni pomalo apstraktno i umetničko objašnjenje nastajanja buduće arhitekture, odnosno objasni kako boja u slikarstvu može da ponudi put otkrića vode kao osnove arhitekture, tačnije, kako elementi prirode, poput vode, vatre , vazduha i zemlje mogu da postanu arhitektura, umetnica i arhitekta odgovara:

„Integrisanjem raznovrsnih nijansi plave u gradsku strukturu, odnosno u apstraktnu tektoniku, u svom digitalnom projektu bavim se prikazom arhitektonskih elemenata u odnosu na polivalentno značenje boje i forme slike, odnosno time kako novi i samoodrživi  gradovi nastaju tako što priroda prvo stvara infrastrukturu”, kako kaže.

Ciklus „Plavi grad” počela je da radi 2023. godine, kako bi likovnim izrazom prikazala spoj prirode i arhitekture u digitalnim formatima, a inspirisana razmišljanjem o „postapokaliptičnim pejzažima”. U njenoj viziji, razrušeni gradovi, kaže, postaju žive amorfne strukture. Infrastruktura natkriljuje razrušene građevine: „Tako nastaje nova zamišljena arhitektura, apstraktna i geometrizovana. Priroda ima prvenstvo u izgradnji novih gradova, postaje dominantna Element prirode prerasta u arhitekturu u mom likovnom jeziku. Prelomljene površine plave boje prikazuju kako da prirodu provlačimo kroz filter digitalnih arhitektonskih programa koji će biti usmereni na stvaranje gradova u okruženju koje je ostalo. Zato je ovo istraživanje i poziv da se očuva priroda neophodna za destruktivna vremena koja su u nekim gradovima i delovima sveta gde se vodi rat, već stigla.”

Četrdesetogodišnja umetnica arhitekture od svoje 34. godine predaje na evropskim i svetskim univerzitetima : profesor je projektovanja gradova budućnosti uz pomoć novih metodologija na univerzitetu Koburg u Oslu, a gostuje na američkim univerzitetima „Oklahoma” u Kaliforniji,„ Kolumbija Univerzitetu” i CMT školi u Njujorku. Svoju digitalno-arhitektonsku metodologiju razvila je tokom doktorskog projekta kao slojevite crteže koji grade geometrijske forme u arhitektonskim konceptima: „Uvek se treba osvrnuti na ono što nam priroda pruža”, poručuje.

Katarina je bila jedan od učesnika konkursa za izradu projekta Cvetnog trga, a za taj svoj diplomski rad dobila je nagradu Privredne komore. Autor tri monografije, bila je predavač na 80 naučnih konferencija u 45 zemalja Evrope i Amerike. Izlagala je radove na više od 80 grupnih međunarodnih i devet samostalnih izložbi.