Da li ljudske ćelije komuniciraju putem svetlosti

„Naučnici su otkrili da mitohondrije, sićušne ‘elektrane’ unutar naših ćelija, mogu da komuniciraju koristeći ultraslabe bljeskove svetlosti. Ne metaforički, ne putem stvarne svetlosti. To znači da u vama upravo sada trilioni mikroskopskih struktura možda razmenjuju informacije putem blistavih bioloških signala nevidljivih ljudskom oku, piše The New Phisics, i nastavlja:

Ljudsko telo je možda mnogo manje ‘mehaničko’ nego što smo nekada verovali. Vi niste samo hemija. Vi ste električni. Vi ste energični. Živi ste na načine koje nauka tek počinje da razume. Možda sama svest izvire iz orkestra svetlosti duboko u živim ćelijama.

Što pažljivije posmatramo život... to se čini da je manje mrtve materije”.

Poslednjih godina sve više se govori o ideji da ćelije, a posebno njihove organele - mitohondrije, mogu da emituju izuzetno slabe svetlosne signale, takozvane biofotone ili UPE (ultra-weak photon emission). Ovi fotoni nisu vidljivi golim okom, ali se mogu detektovati vrlo osetljivim instrumentima.

Važno je, međutim, odmah naglasiti da ova pojava postoji u eksperimentima i da su interpretacije njenog značenja i dalje predmet rasprave.

Biofotoni su izuzetno slabe svetlosne čestice koje emituju žive ćelije, najčešće u vidljivom i UV spektru, a povezane su sa metaboličkim procesima.

Najprihvaćenije objašnjenje u nauci je da fotoni nastaju kao nusproizvod oksidativnog metabolizma.

To znači da kada ćelija koristi kiseonik nastaju reaktivni molekuli, a deo energije se oslobađa u obliku fotona.

Ovo je dobro opisano u preglednim radovima iz biofotonike i biofizike, piše arXiv.

Mitohondrije su pored jedra, ključni delovi ćelije, jer su one centar ćelijskog disanja i proizvode ATP (energiju).

Zbog toga se u mnogim naučnim radovima pretpostavlja da je većina biofotonskog signala povezana upravo sa mitohondrijalnom aktivnošću.

Jedan rad u časopisu Frontiers in Physiology opisuje da mitohondrije, pored proizvodnje energije, učestvuju u složenim signalnim mrežama unutar ćelije, uključujući i oksidativne signale koji mogu da budu povezani sa emisijom fotona.

Kontroverzne tvrdnje

Da li mitohondrije komuniciraju pomoću svetla? Ovo je najkontroverzniji deo tvrdnji. Potvrđeno je da ćelije emituju ultra-slabu svetlost i da se ta svetlost može meriti u laboratoriji. Njen intenzitet zavisi od metabolizma i oksidativnog stresa.

Nije, međutim, dokazano da mitohondrije koriste svetlost kao sistem komunikacije i da postoji „jezik fotona” unutar tela. Još uvek se samo nagađa da u ćelijama postoji organizovana informaciona mreža nalik signalizaciji u mozgu.

Čak i savremeni kritički pregledi zaključuju da fenomen postoji, ali da nema pouzdanih dokaza za koherentnu ili „kvantno-komunikacionu” funkciju biofotona.

Ideja o „svetlosnoj komunikaciji”

Istorijski, ova oblast ima dugu i pomalo spornu istoriju. 1920-ih godina prošlog veka ruski biolog Aleksandar Gurvič je predložio „mitogenetsko zračenje”, ideju da ćelije emituju zračenje koje utiče na deobu drugih ćelija.

Tek pola veka kasnije, 1970-1980-ih počinju merenja ultra-slabe emisije fotona.

Danas se termin „biofotoni” koristi u biofizici, a moderna nauka tu pojavu tumači kao fizičku posledicu hemijskih reakcija, a ne kao namerni komunikacioni sistem.

Istraživanja se najviše sprovode u oblastima biofizike, biofotonike, neuronauke i ćelijske biologije, a predvode ih Ruland van Vijk (biofotonika i UPE analiza), timovi istraživača sa Univerziteta Vestminster u Velikoj Britaniji i grupe koje rade sa ultra-osetljivim CCD kamerama i fotonskim detektorima.

Novija istraživanja

Nedavni eksperimenti pokazuju da se biofotoni mogu meriti u ćelijskim kulturama, da postoje razlike između zdravih i tumorskih ćelija, da signal varira u zavisnosti od metaboličke aktivnosti.

Na primer, novije istraživanje iz 2025. pokazuje da se u kulturama moždanih ćelija može detektovati stabilan ultra-slabi fotonski signal, koji se statistički razlikuje od šuma instrumenata.

U popularnim interpretacijama, međutim, sporno je to što se često dodaju tvrdnje da je „svest svetlosni fenomen”, da „mitohondrije zaista komuniciraju fotonima”, kao i da je telo „energetski orkestar svetlosti”, što trenutno nije naučno potvrđeno i nije prihvaćeno u glavnom toku biologije.