Koliko cvetova zove je potrebno za sok

Sok od zove je jedan od onih domaćih napitaka koji već na prvi miris vrati čoveka u detinjstvo, u avlije, bašte i kuhinje u kojima se svake godine sa nestrpljenjem čekalo da zova procveta. To nije samo običan sok, nego mali sezonski ritual koji se pravi u tačno određeno vreme, dok su cvetovi sveži, mirisni i puni onog prepoznatljivog prolećnog mirisa koji ne može da se kupi u prodavnici.

Ipak, koliko god recept delovao jednostavno, upravo kod soka od zove najčešće nastaju greške. Neko stavi premalo cvetova pa sok bude bled i bez mirisa, neko pretera,pa dobije težak napitak i pomalo travnat ukus, a neko sve uradi naizgled ispravno, ali mu se sok nakon kratkog vremena pokvari. Tada se obično krivešećer, limun, voda ili flaše, ali pravi problem često počinje već na samom početku, kod mere, piše edukujsee.com.

Najveća tajna dobrog soka od zove nije u komplikovanom postupku, nego u ravnoteži. Cvet mora dati aromu, šećer mora sačuvati sirup, limun mora doneti svežinu, a posude moraju da budu dovoljno čiste da se sok ne pokvari pre vremena. Kada se samo jedan od tih koraka uradi pogrešno, sok može da izgubi miris, promeni boju ili počne da „vri” mnogo ranije nego što očekujete.

Zašto se kvari

Sok od zove može da se pravi kao blaži napitak koji se brže troši ili kao sirup koji se razblažuje vodom i može duže da stoji. Ako želite sirup koji se ne kvari brzo, ne sme se previše smanjivati šećer. Šećer u ovom receptu nije samo zbog slatkoće, nego pomaže da sirup bude stabilniji.

Isto važi i za limuntus ili limunsku kiselinu. Ona daje svežinu, ali pomaže i da se ukus bolje očuva. Naravno, ni šećer ni limuntus neće spasiti sok ako su flaše prljave, ako je sok loše proceđen ili ako stoji na toplom mestu.

Najčešći razlog kvarenja je premalo šećera, loše oprane boce, prljavi cvetovi ili držanje soka na toplom mestu. Takođe, ako se cvetovi ostave predugo da stoje u vodi, sok može da dobije teži ukus i postati osetljiviji na promene.

Zato je 24 sata sasvim dovoljno za aromu. Nema potrebe da cvetovi stoje nekoliko dana, jer se tada ne dobija nužno bolji sok, nego se povećava mogućnost da smesa počne da menja miris i ukus.

Recept

Najbolji cvetovi zove beru se po suvom i sunčanom vremenu, kada su potpuno otvoreni i kada imaju najjači miris. Ako se beru odmah posle kiše, deo mirisnog polena može da bude ispran, pa sok postane slabiji, čak i ako stavite dobru količinu cvetova.

Druga velika greška je branje zove pored puta, parkinga ili mesta gde ima puno prašine. Cvetovi zove su nežni i lako skupljaju nečistoće iz okoline, zato ih je najbolje brati na čistom mestu, dalje od saobraćaja.

Ako ipak niste sigurni koliko su cvetovi čisti, možete ih vrlo kratko spustiti u hladnu vodu i odmah izvaditi, bez dugog potapanja i trljanja. Cilj je ukloniti nečistoće, ali sačuvati miris. Cvet zove nije kao voće koje se snažno pere, jer se upravo u sitnim cvetićima čuva najveći deo ukusa.

Dobar sok počinje dobrim cvetom, a ne samo dobrim receptom:

Na 1 litar vode ide 10 do 12 velikih cvetova zove, 1 kilogram šećera, 1 limun i 20 grama limuntusa. To je osnova za domaći sirup koji ima dovoljno mirisa, dobru slatkoću i bolju stabilnost ako se pravilno pripremi i čuva.

Ova mera daje sirup koji se kasnije razblažuje hladnom vodom, mineralnom vodom ili se koristi kao dodatak limunadi i blagim čajevima.

U veću šerpu sipajte vodu i dodajte šećer. Zagrevajte samo dok se šećer potpuno ne otopi, zatim sklonite sa šporeta i ostavite da se tečnost prohladi. Nema potrebe da sirup dugo vrije, jer cilj nije ukuvavanje, nego otapanje šećera i priprema osnove u koju će cvetovi pustiti miris.

Kada se zaslađena voda prohladi, dodajte pripremljene cvetove zove, limun isečen na kolutove i limuntus. Sve lagano promešajte, poklopite i ostavite da stoji 24 sata na hladnom i tamnom mestu. Tokom tog vremena zova će pustiti aromu, limun će dati svežinu, a sirup će dobiti onaj prepoznatljivi domaći miris.

Nakon što smesa odstoji 24 sata, sok treba pažljivo procediti. Najbolje je koristiti gustu gazu, čistu pamučnu krpu ili vrlo sitnu cediljku. Ovaj korak ne treba raditi na brzinu, jer sitni delovi cvetova, limuna i nečistoća mogu kasnije uticati na trajnost soka.

Proceđeni sirup treba sipati u potpuno čiste i sterilizovane staklene boce. Boce i čepovi moraju da budu oprani, zagrejani ili sterilizovani, jer i najmanja nečistoća može da pokrene kvarenje. Ako sok sipate u flašu koja nije dovoljno čista, ni najbolja mera cvetova neće pomoći.

Kada napunite boce, dobro ih zatvorite i ostavite na hladnom i tamnom mestu. Ako ste u mogućnosti, najbolje je čuvati sok u frižideru, posebno nakon otvaranja. Otvorenu flašu treba potrošiti u kraćem roku, jer domaći sirup nema industrijske dodatke koji produžavaju trajanje.