Zašto "pola Srbije" kašlje

Poslednjih godina mnogi ljudi u Srbiji imaju osećaj da „stalno neko kašlje”: u autobusu, kancelariji, školi, kafiću ili kod kuće. Taj utisak nije slučajan. Kašalj je jedan od najčešćih simptoma respiratornih problema, a u Srbiji se istovremeno poklapa više faktora koji utiču na disajne puteve: zagađen vazduh, pušenje, virusi, alergije, grejanje na čvrsta goriva, suv vazduh i hronične bolesti pluća.

Kašalj je često signal da organizam pokušava da se odbrani ili izbaci nešto što mu smeta. Kada traje dugo ili se pogoršava, ne treba ga ignorisati.

Jedan od najvećih razloga za uporan kašačje jeste kvalitet vazduha. Veliki gradovi poput Beograda, Novog Sada, Niša i Valjeva često imaju povećane koncentracije PM čestica, dima i štetnih gasova.

Najveći izvori ovih čestica su individualna ložišta (ugalj, drva, loš pelet), stari automobili i gust saobraćaj, industrija, termoelektrane, spaljivanje otpada.

Kada čovek udiše takav vazduh, sluzokoža grla i bronhija postaje nadražena. Organizam pokušava da izbaci čestice i sekret i tada nastaje kašalj.

Posebno su pogođena deca, stariji ljudi, astmatičari, pušači, ljudi sa hroničnim bronhitisom.

Pušenje i pasivno pušenje

Srbija je dugo među evropskim zemljama sa visokim procentom pušača. Dim cigareta, ali i sve popularnijih vejpova, naročito među mladima, oštećuje disajne puteve i izaziva jutarnji kašalj i često kašljicanje tokom dana, hronični bronhitis, pojačano stvaranje sekreta, kao i iritaciju grla.

Mnogi ljudi koji ne puše, takođe, kašlju zbog pasivnog pušenja naročito u zatvorenim prostorima, kafićima i stanovima.

Virusi kruže

Nakon pandemije COVID-19, respiratorni virusi su postali češći i agresivniji. Ljudi danas često imaju produžen kašalj nakon infekcije, više uzastopnih infekcija virusima, osetljivija pluća nakon preležane bolesti.

Najčešći uzročnici hroničnoh kašlja su virus gripa, respiratorni sincicijalni virus (RSV), adenovirusi, koronavirusi, virusi obične prehlade.

Kod mnogih ljudi kašalj ostaje i nekoliko nedelja nakon što temperatura i ostali simptomi prođu.

Alergije i klimatizovani prostori

Veliki broj ljudi ima sezonske ili hronične alergije na polen, ambroziju, prašinu, grinje, buđ.

Alergijski kašalj je često suv, uporan, jači noću, praćen grebanjem grla.

Problem je što mnogi ni ne znaju da imaju alergiju, pa misle da su stalno „prehlađeni”.

Klimatizacija, takođe, može da doprinese problemu hroničnog kašlja, pogotovo ako filteri nisu očišćeni. Nepravilno podešeni uređaji za klimatizaciju vazduha, takođe doprinose, pogotovo ako su namešteni na nisku temperaturu i stalno duvanje, jer suše vazduh i pogoduju širenju virusa.

Kod dela populacije kašalj traje mesecima, jer iza njega stoje hronične bolesti koje mnogi zanemaruju: astma, hronični bronhitis, GERB (vraćanje kiseline iz želuca), sinusni problemi, HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća).

Mnogi ljudi se leče sami sirupima i antibioticima bez pregleda, pa pravi uzrok ostaje neotkriven.

U Srbiji je dugo postojala navika uzimanja antibiotika „na svoju ruku”. Problem je što antibiotici ne deluju na viruse, a mogu da oslabe prirodnu crevnu floru koja podržava imunitet, da produže oporavak i doprinesu otpornosti bakterija.

Zbog toga neki ljudi imaju dugotrajnije respiratorne probleme.

Hronični stres, manjak sna i umor, takođe, utiču na imunitet. Organizam tada postaje podložniji infekcijama koje kao simptom imaju kašalj i sporije se oporavlja.

Kada kašalj postaje ozbiljan

Treba obratiti pažnju ako kašalj traje duže od 3 nedelje, postoji gušenje, javlja se krv,

temperatura ne prolazi, osoba gubi na težini, kašlanjej je veoma izraženo noću, postoji bol u grudima.

Tada je potreban pregled lekara i eventualno snimanje pluća.