Ključ u ruke za tri dana, a može i za dva sata

Montažne kuće preplavile su hale nedavnog 50. jubilarnog sajma građevinarstva. Po interesovanju, zaključuje se da  polako preplavljuju i Srbiju. Kako je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević na to ocenila, sajam u znaku moderne, jeftinije i brze gradnje po principu „ključ u ruke”, ali i u smeru održivosti i energetske efikasnosti, „potvrđuje da naša zemlja odgovara na ključne izazove savremenog građevinarstva i stanovanja”.

Bobanu Petkoviću iz Jagodine u tom savremenom izazovu pomogla je porodična tradicija obrade drveta i proizvodnja montažnih kuća, koju je nasledio od oca Tihomira i nastavio sa decom i suprugom.

Porodična firma postoji od 1968. godine, ali Boban smatra da su  sistemi montaže i način obrade materijala „otišli daleko” u odnosu na tada. Iako Petkovići proizvode i „kocke” za kuće koje montiraju, na sajmu su predstavili drvenu kuću za koju se celi zidovi prenose na mesto postavljanja, baš kao i stepenice i ograde terase.

– Zato za ovakvu kuću montaža traje najviše dva do tri dana, tako da danas u odnosu na nekadašnje sklapanje kuća, „ključ u ruke” može da se dobije za jedan vikend, kaže sagovornik.

Brvnara od 35 kvadrata sa galerijom na kojoj na dušecima ispod kosog krova mogu da spavaju četiri osobe, sa manjom sobom sa bračnim krevetom, iznad koga je i mali krevet na sprat za jednu osobu, sa kupatilom, čajnom kuhinjom  i dnevnom sobom – prodavala se za 33.000 evra. Terasa takve današnje vikendice, kaže, uglavnom je prostrana jer je njena veza sa prirodom, zbog koje se dolazi iz grada, neophodna . U proseku 600 evra košta kvadrat ovakvog tipa kuće, po sistemu „ključ u ruke za dan-dva”.

– Naravno da za postavljanje objekta prethodno treba da obezbedite temelj, a svakako i da dobijete građevinsku dozvolu. Majstori montaže obavezno prethodno obilaze teren, jer u Srbiji ima dosta nepristupačnih krajeva. Ukoliko je moguće, dorađuje se i put do glavne ceste. Ako nije, iznajmljujemo teleskopske viljuškare koji mogu da stignu u nepristupačne predele, na uske i klizave terene. Brvnara svakako ne može svuda da se postavi i prvenstveno treba da proverite sve o terenu na kom to želite da učinite. Postoje i područja zabranjene izgradnje. Na vlasniku je da obezbedi papire, to jest dozvolu, a ostalo je posao montera. Ukoliko neko želi da kosi krov bude podignutiji i kretanje na spratu bude lakše,  krov može da se podigne i na sedam-osam metara visine, priča Petković.

Danas se, dodaje, koristi obrađeno drvo koje se suši u samom startu i zadržava svega 12 do 14 odsto vlage. Na taj način, izbegava se da ga napadne žižak ili kako ga još zovemo, sipac. Ukoliko je drvo sirovo i vlažno, za tog insekta je pogodno tle da odmah snese jaja, brzo kao komarac, i iz njih se odmah izležu larve koje, kao crvi, jedu drvo. Žižak ne ide u tvrdo i suvo drvo, jer insekt traži vegetaciju. Zato se i drvo seče samo u mesecima u čijima nazivima postoji slovo r – januar, februar, mart... sve do kraja aprila, a od maja se ne seče do oktobra, jer tada je vegetacija bujna i insekt aktivan, kako otkriva.

Dodaje da je u brvnari pod obično sačinjen od letvi u potkonstrukciji, preko koje se danas najčešće stavljaju stirodor folija i potom laminat. Potpuno drveni, brodski pod košta nešto više, oko 20 evra po kvadratu. Drveni zidovi punjeni su takođe, stiroporom, a jagodinske kuće  prave se od čamovine i bora.

Ovakve kuće najtraženije su oko Beograda – na Avali, Kosmaju i na Fruškoj Gori.

Tridesetogodišnja naslednica zanata, ćerka Jovana Petković odlučila je da se pridruži braći posle studija bezbednosti i mastera za vanredne situacije: „ Iako mi nije struka, od malena sam u porodičnoj firmi. Počela sam u njoj da radim posle fakulteta privremeno leti, jer smo kao deca naučeni da radimo u svako doba godine. Malo, po malo, zavolela sam ovaj posao, koji tek planiramo da razvijemo u vreme procvata montažnih brvnara”, kaže Jovana koja je sedeći na terasi i nudeći domaće kiflice svoje majke Nade, bila eksponent tradicije.

Više proizvođača iz Ivanjice predstavilo je i ove godine najstariju tradiciju montažnih brvnara u Srbiji. I Dragan Nešovanović govorio nam je o porodičnoj tradiciji, dugoj oko sedam decenija, predstavljajući publici montažnu brvnaru u izgradnji, kako bi svi videli od koji materijala i kako nastaje jedna „instant kuća”,

Mladim parovima koji bi život započeli u montažnoj kući  Nešovanovići preporučuju one sa većim staklenim površinama ili zidovima-prozorima, dok se za izdavanje praktikuju manje sa mini prozorima, u kojima mesta ima za dva kreveta, i one su češće u etno i drugim turističkim naseljima, „a mogu da se sklepaju za dan do dva”.

Aleksa Gajić iz Bariča rekao je da ključ u bravu nove kuće može da stigne i brže. Potpuno gotov drveni kućerak sa jednom sobom i kupatilom nije klasični montažni objekat, kaže, već takav da se natovari na kamion i spusti u nečije dvorište ili na plac. Utovar – istovar, ako niste dalje, sveukupno može da traje i samo par sati.

„Ovakve kućice bukvalno svuda mogu da se postave, zato ih danas i traže – pored reke, na planini. Proizvodimo četiri do šest kuća mesečno, a s obzirom na potražnju i u Srbiji će se povećati njihova proizvodnja. Velika prednost je da mobilnom kućerku ne treba temelj-ploča, već je dovoljno da se postavi na šest takozvanih dehaton kocki. Sutradan možete kućicu i da prodate, kao i da je svake godine okrećete na drugu stranu. Ovakvi objekti bez nameštaja koštaju 9.500 evra, a namešteni 12.000. Na Tari, Zlatiboru i Kopaoniku već ih ima dosta, ali su mini-vikendice postavljene i na splavovima, jer imaju kompletno urađene dovode i odvode struje i vode. „Konstrukcija je metalna, plastificrana pocinkovanim limom, tu su i parapropusne folije i kamena vuna 10-ka, a brodski pod je od borovine. Terasica je obično od otpornog sibirskog ariša”, priča Gajić.

Turski proizvođači ponudili su za sličnu cenu, od 9.900 evra, projekte i montažu kuća od 55 kvadrata – sa dve sobe, čiji su zidovi termo paneli od fibercementa i stiropora, sa krovom od obojenog trapeznog lima. Četvorokrevetne sa 113 kvadrata su od istog materijala su 18.900 evra. U Turskoj je, rekli su nam njihovi predstavnici, u toku kampanja čeličnih kuća. Montažni dom čeličnih konstrukcija za koji projekat izaberete sa sajta, košta sa ugradnjom u Srbiji od 35 do 70 hiljada evra.

Zbog opšte jagme za „brzom dostavom kuće” sve su popularnije kućice-kontejneri. Proizvođači iz Srebrenice i Brusa našli su se preko beogradske firme na sajmu: „Radi se o panelima ispunjenim četrdesetomilimimetarskom izolacijom od pur pene, a koji su od čelične konstrukcije. Malo su skuplji ove godine od brvnara po kvadraturi, jer se oni dostave  i odmah postave na terenu  sa kompletnim instalacijama.

Uglavnom ih smeste pored bazena i vikendica, a u zavisnosti od veličine, koštaju, od najmanjih (šest puta dva, puta četiri metra) koji su 4.100 evra, do kontejnera na sprat od 14.000 ili onih dvosobnih sa šankom, spratom i još terasom na krovu koji su prostraniji i skuplji, čak do 35 i 40 hiljada evra.