Svi smo mi, pre svega, ljudi

Katarinu Marković publika podjednako voli i u komediji i u drami, ali uloga Sanje u seriji „Zvaćeš se Varvara“ donela joj je jedan od najzahtevnijih glumačkih izazova do sada. Njena junakinja – uspešna doktorka, supruga i majka – u trenutku gubi tlo pod nogama, a upravo taj slom postaje prostor za najdublju glumačku igru.

U razgovoru za našu „TV reviju“, glumica otkriva šta ju je privuklo ovoj ulozi, kako gleda na kritike serije, ali i zašto je svesno izabrala život bez društvenih mreža.

ZALjUBILA SAM SE U SCENARIO NA PRVO ČITANjE

– U scenario Miloša Radovića sam se zaljubila već na čitanju i jako sam želela tu ulogu. Uvek mi znači kada ono što radim dopre do ljudi – kaže Markovićeva.

Svoju junakinju vidi kao ženu koja je dugo živela „u formi“ – uređenom, stabilnom životu u kome je sve bilo na svom mestu. Bar naizgled.

– Važno mi je bilo da uhvatim trenutak kada ta forma počinje da se raspada, a čovek ostaje sam pred suštinom – objašnjava.

NIJE PRIČA O INSTITUCIJAMA, VEĆ O LjUDIMA

Iako deo publike ima zamerke na prikaz monaškog života, glumica naglašava da seriju ne vidi kao priču o institucijama.

– Svi smo mi, pre svega, ljudi – sa slabostima, strahovima i protivrečnostima. Ovo je priča o pojedincima koji pokušavaju da pronađu mir, svako na svoj način. Na kraju, sve je stvar ličnih izbora – ističe ona.

KOMEDIJA JE ČESTO TEŽA OD DRAME

Iako se lako kreće između žanrova, Markovićeva ne pravi jasnu granicu između komedije i drame.

– Komedija traži preciznost i ritam, ali bez dramskog uporišta ne postoji. Usudila bih se da kažem da je često i kompleksnija od drame – kaže glumica.

PUT NIJE BIO PRAVOLINIJSKI

Iza njene karijere ne stoji jednostavan i pravolinijski put. Bilo je uspona, ali i perioda stagnacije koji su, kako priznaje, bili najteži.

– Strpljenje nije nešto što mi je prirodno dato. Morala sam da ga učim. Ali kao i u životu – sve dođe i prođe. Nekad je sunce, nekad kiša – i to je normalno.

Često se seća reči profesora Vladimira Jeftovića: „Gluma nije trka na 400 metara, već maraton.“

ŽIVOT BEZ DRUŠTVENIH MREŽA – SVESNA ODLUKA

U vremenu kada je prisustvo na mrežama gotovo obavezno, Katarina Marković je napravila suprotan izbor. I ne kaje se. Kaže da joj to značajno olakšava i život i rad.

Govoreći o stanju u profesiji, ali i šire, ne uvija u optimistične fraze.

– Živimo u vremenu globalne nestabilnosti, u kojem su mnoge vrednosti devalvirane. Poremećaj vrednosti je postao svakodnevica – kaže ona.

Ipak, rešenje vidi u ljudima.

– Neophodno je da se okružimo onima koji su talentovani, kreativni i slobodni. Oni nas podsećaju da postoji razlog za borbu.

UNIFORMISANOST JE POGUBNA

Na pitanje da li serije poput „Varvare“ treba da imaju mesto u prajm tajmu javnog servisa, odgovor je jasan:

– Važno je da postoji prostor za različite sadržaje. Ne mora sve da bude lako i za brzu konzumaciju. Sadržaj koji traži strpljenje može da donese katarzu. Svaka uniformisanost – i u mišljenju i u programu – za društvo je pogubna.

LETO KAO NAGRADA

Posle naporne sezone, glumica se raduje jednostavnim stvarima.

– Jedva čekam jun. Odmor, sunce, malo više vremena za sebe. Ako ne mogu da odem iz Beograda – dovoljno je i da sam na reci. Samo da je sunce – kaže uz osmeh.