Izmišljena nova vakcina za trudnice
U Velikoj Britaniji je uvedena nova strategija zaštite najmlađih: vakcinacija trudnica protiv respiratornog sincicijalnog virusa (RSV), infekcije koja svake godine pogađa hiljade beba u prvim mesecima života. Iako se često doživljava kao obična prehlada, ovaj virus može imati daleko ozbiljniji tok kod novorođenčadi, jer dovodi do otežanog disanja, problema sa hranjenjem, pa čak i teških upala pluća koje zahtevaju bolničko lečenje.
Prema podacima britanskih zdravstvenih vlasti, više od 20.000 beba godišnje završi u bolnici zbog komplikacija izazvanih RSV-om.
Upravo zato je od 2024. godine trudnicama ponuđena vakcina koja se daje od 28. nedelje trudnoće, sa ciljem da se zaštita prenese na bebu još pre rođenja, prenosi BBC.
Kako vakcina deluje
Ključ efikasnosti leži u načinu delovanja vakcine. Nakon primanja, imuni sistem trudnice stvara specifična antitela protiv RSV-a, koja se zatim preko posteljice prenose na plod. Tako beba dolazi na svet sa već određenim nivoom zaštite, u periodu kada je njen sopstveni imunitet još nedovoljno razvijen.
Studija je pratila gotovo 300.000 beba rođenih između septembra 2024. i marta 2025. u Engleskoj, što je oko 90 odsto svih porođaja tokom tog perioda. Više od 4.500 beba je primljeno u bolnicu. Studija pokazuje da je najjača zaštita od oko 85 procenata ako se vakcina primi najmanje četiri nedelje pre porođaja, ali da i kraći interval, od dve nedelje, može da pruži značajnu korist.
Ono što dodatno zabrinjava lekare jeste činjenica da se gotovo svako drugo novorođenče susretne sa RSV-om u prvoj godini života. Kod većine dece simptomi su blagi, ali kod najmlađih, posebno prevremeno rođenih ili onih sa slabijim imunitetom, infekcija može brzo da napreduje. Tada se javlja bronhiolitis, zapaljenje sitnih disajnih puteva – bronhiola, kao i upala pluća.
Mali broj umre od ovog virusa svake godine. Kod beba sa teškim infekcijama možete videti kako im se grudi i pluća muče dok pokušavaju da uvuku dovoljno kiseonika, rekao je dr Konal Votson, rukovodilac nacionalnog programa za RSV u Agenciji za zdravstvenu bezbednost Velike Britanije.
„To je veoma, veoma zastrašujuće za roditelje, i to sa dobrim razlogom.”
Proteinska vakcina
Sama vakcina protiv RSV-a spada u savremene proteinske (subjedinične) vakcine. Sadrži deo površinskog proteina virusa (tzv. F protein u prefuzionoj formi), koji je ključan za ulazak virusa u ćelije.
Ne sadrži živi virus, ne može da izazove infekciju i smatra se bezbednom za primenu u trudnoći. Njena uloga je da „nauči” imuni sistem da prepozna virus i brzo reaguje, bez izlaganja stvarnoj bolesti.
U praksi, ovo je jedan od retkih primera gde se vakcinacijom osim majke, direktno štiti i novorođenče, slično kao kod vakcina protiv velikog kašlja ili gripa u trudnoći.
Ipak, uprkos jasnim benefitima, rasprostranjenost vakcinacije u Engleskoj iznosi oko 64 odsto, dok je u Londonu niži, oko 53 odsto, što ukazuje na potrebu za dodatnim informisanjem i poverenjem u preventivne mere.
Šta je RSV
Respiratorni sincicijalni virus je dobro poznat virus u medicini. On nije nov, ali je tek poslednjih godina dobio veću pažnju upravo zbog razvoja efikasnih vakcina i terapija koje mogu značajno da smanje rizik za najranjiviju populaciju.
Vodeći je uzrok infekcija donjih disajnih puteva širom sveta i može uticati i na starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom ili sa hroničnim plućnim ili srčanim oboljenjima.
RSV pripada rodu Ortopneumovirusa i podeljen je na dva glavna podtipa, A i B. Širi se bliskim kontaktom sa zaraženim sekretima, kašljanjem, kijanjem ili dodirivanjem kontaminiranih površina. Virus inficira epitelne ćelije koje oblažu disajne puteve, što dovodi do upale i nakupljanja sluzi koja može da ometa disanje.
U blagim slučajevima, RSV podseća na običnu prehladu sa curenjem iz nosa, kašljem i blagom groznicom. Kod teških infekcija, posebno kod odojčadi, može izazvati bronhiolitis ili upalu pluća, obeležene hripanjem, otežanim disanjem i dehidracijom.
Kod odraslih, reinfekcija ima tendenciju da proizvede blaže simptome, ali može da pogorša hronična stanja poput astme ili hroničnom opstruktivnom bolešću pluća.
Lečenje je uglavnom simptomatsko, uz hidrataciju, terapiju kiseonikom i, u teškim slučajevima, mehaničku ventilaciju.
Antivirusna terapija (npr. ribavirin) se retko koristi. Preventivne opcije uključuju monoklonska antitela kao što je palivizumab za odojčad sa visokim rizikom i nedavno odobrene RSV vakcine za starije osobe.