Molitvu upliće u svaki čvor
(Фотографије лична архива)
Tragajući za originalnim poklonom za jednu devojčicu, na internetu smo naišli na rukotvorine Svetlane Janković – žene koja u retkim, slobodnim trenucima stvara neobične, tople i nežne predmete za dečje sobe. Njeni lusteri, lampe i dekoracije odmah privlače pažnju, ali iza njih stoji priča mnogo dublja od same estetike.
Svetlana je majka četvorice dečaka i jedne devojčice. Rođena je 1990. godine u Dečanima, na Kosovu i Metohiji.
Teški dani tokom bombardovanja NATO-a.
Imala je samo devet godina kada je autobus u kome su bile njena majka i starija sestra pogođen tokom bombardovanja NATO-a. Taj događaj zauvek je promenio život njene porodice.
– Bilo je to na graničnom prelazu Savine Vode, između KiM i Crne Gore. Autobus je gađan kasetnim bombama, geleri su leteli na sve strane, a jedan se zabio u naslon Nadinog sedišta. U svojoj petnaestoj godini ostala je nepokretna. Međutim, uspela je da se izdigne i postane paraolimpijska osvajačica medalje u stonom tenisu. Zajedno s Borislavom Perić predstavljala je našu zemlju na najvećim svetskim takmičenjima. Nada je u banji upoznala svog sadašnjeg supruga Zorana, koji je takođe bio na rehabilitaciji. Zajedno su krenuli na treninge. Nakon povrede, prvi put je uzela reket za stoni tenis u ruke, a samo godinu dana kasnije osvojila je prvu medalju na međunarodnom takmičenju. Danas ih, kao članica novosadskog „Spina”, ima 18. Sina Luku rodila je 2009. – priča Svetlana i dodaje da „kada proživite sve što smo mi proživeli, okrenete se suštini, Bogu. Vera nas je jačala i dala snagu da idemo dalje.”
Svetlanini roditelji su se, na kraju, odlučili da iz Dečana pređu u Podgoricu, gde je ona upisala Ekonomski fakultet. Ipak, život je odveo drugim putem. Zbog porodice i ljubavi, odustala je od ekonomije upisala studije za vaspitača.
– Želela sam veliku porodicu, jer sam i sama odrasla u takvoj. Ljubav je žrtva – koliko smo spremni da se damo za drugoga, toliko ga volimo – kaže ona.
Danas, uz supruga Roberta, mašinskog inženjera koji je fakultet završio tokom braka, podiže petoro dece. Najstariji Ognjen rođen je pre 13 godina, Lazar ima 11, a Aleksa 10 godina. Posle pet godina, uprkos upozorenjima lekara zbog zdravstvenih problema, rodila je ćerkicu Rašku, a potom i najmlađeg Petra, kome su tri godine.
U njihovom domu vera nije samo reč – ona se živi.
– Vodimo liturgijski život. Deca pomažu i u oltaru. Trudimo se da im prenesemo da ne klonu pred preprekama već da u svemu traže snagu – navodi Svetlana.
Raškin svet
Inspirisana ćerkom Raškom, Svetlana pokreće svoj mali brend – „Raškin svet”.
– Osluškujući decu, shvatila sam koliko im znači prostor u kom borave. Počela sam da pravim lampe i dekoracije, ali mi je nedostajalo nešto što će me vraćati veri.
Tako nastaju njeni posebni, ručno rađeni krstići u makrame tehnici – jedinstveni po tome što svaki nastaje uz molitvu.
– Svaki čvor, svaka perlica – jedna je izgovorena molitva. Ovo nije samo ukras. Ovo je podsetnik na veru.
Krstići se izrađuju s blagoslovom oca Predraga, starešine hrama Svetog Simeona Mirotočivog u Veterniku, i često se daruju za krštenja, rođenja i druge važne trenutke.
Pored njih, Svetlana pravi i nežne zidne dekoracije, kao i lustere ukrašene ručno nizanim perlama. Iako je samouka, svoju tehniku ne krije.
– Ima dovoljno mesta za sve. Čovek je stvoren da bude kreativan – kaže, dodajući da je odmalena pokazivala kreativnost. Sa 12 godina osvojila je srebrnu medalju na svetskom takmičenju u slikanju i put u Šri Lanku, ali se otac nije usudio da je pusti.
Jedan krstić nastaje za oko dva sata, ali, kako kaže, najveći izazov nije sama izrada već sve ono što prati savremeni način rada.
– Vođenje društvenih mreža je najzahtevnije. Ali reakcije ljudi su vetar u leđa da nastavim, kao i podrška dece i supruga – kaže Svetlana i poručuje – molite se, radujte se, volite, praštajte.