Nikola Rađen: Treba biti dostojanstven i u pobedi i u porazu

Gost podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” biće Nikola Rađen, biće naš proslavljeni vaterpolista, koji je godinama bio sinonim za snagu, borbenost i za pobede u bazenu. Osvajač je olimpijskih, svetskih i evropskih medalja. Tokom karijere igrao je za neke od najjačih klubova u Evropi, a danas podučava mlade, buduće nade vaterpola jer je angažovan kao upravnik Sportskog centra bazena u Futogu. U podkastu će biti reči o životu posle velikih pobeda, o lekcijama koje nosi profesionalni sport i svemu onome što se ne vidi dok ljudi gledaju neku utakmicu. Iza svake karijere postoje i padovi, i greške, i borbe koje se ne vide na semaforu….

– Svako od nas ko na neki način padne – mora da zna kako i da ustane jer svi mi u životu imamo i uspomene i padove. Ali kada sam počeo da se bavim vaterpolom i kada sam već imao neke prve ozbiljnije utakmice, zvanične za seniorsku ekipu, trener nam je tada rekao: „Moraš biti dostojanstven i u pobedi i u porazu”. Ja mislim da je tako i u životu – istakao je Rađen.

u fudbalu, karateu, hokeju… Išao je i na folklor, na šta je jako ponosan.

– Mene su, na primer, sa fudbalskog terena izbacili. Rekli su da nisam talenat i fino su zamolili moje roditelje da to shtave rekavši im: „Nije ovo sport za njega. Molim vas, povedite ga na neki drugi sport”. Sad bi verovatno neko rekao da je to strašno, ali tada je to bilo normalno. Igrao sam folklor i tu sam prvo počeo da putujem već onako kao dečačić igrao sam već za prvu postavu, za seniore što oni kažu. Pa je onda usledio hokej… Ne znam kako i zašto hokej, ali moja majka je jako volela klizanje i ja sam isto voleo klizanje, pa je onda ona rekla hajde da „probam” hokej. I bilo je jako teško u to vreme kada sam ja odrastao trenirati, teško je bilo skupiti odgovarajuću opremau pa se nosio sve rasparano klizaljke, oklop ovakav, onakav… Dovijali smo se na koje načine da nam se doprema oprema iz Mađarske, Rumunije preko ne znam kojih kanala.

I onda je usledio sistematski pregled u školi kada su mi lekari rekli da imam krivu kičmu i preporučili mojim roditeljima da bi trebalo da krenem na plivanje da bi se ispravila ta kičma, da ne bih odmah usledile vežbe i da ne bih odmah išao kod fizioterapeuta. Sećam se da smo tada otišli u „Zelengoru” u Novom Sadu i kupili su mi moji kupaće gaće, pa smo otišli smo na „Spens” i tako je počeo moje bavljenje vaterpolom. Prvi zaveslaj koji sam napravio bio je u Vaterpolo klubu Vojvodina na „Spensu”. Sa nepunih 17 godina sam prešao u Beograd, ali evo sad je primaran posao ponovo u Vojvodini – istakao je Rađen.

Naglasio je i kako su nekada mnoge stvari bile sramota, što danas nije slučaj.

– Kada sam došao u Beograd, mene je bilo sramota da me, ne daj bože, vrate, da raskinu ugovor. To bi bilo strašno. Ali sada je to drugačije sa novim generacijama. Ranije je bilo sramota kad vas izbace sa časa, kad direktor pozove roditelje. A danas ti roditelji zovu direktora i objašnjavaju mu da je to pogrešno što su uradilo, da ne koristim neke grube izraze. Izgubili smo stid, sramotu, odgovornost i prihvatili smo opšta mesta, lakša rešenja i samo se govori o tome da je važno da smo srećni. Moramo da vratimo neke stare, osnovne, primarne stvari koje su nas činile kvalitetnijim. Ja verujem da je to u biti da smo mi dobar narod i da postoje dobri ljudi. Jako verujem u to. Treba verovati. Moramo da vratimo malo tu sramotu i sistem vredosti. Moramo malo da vratimo to da nas bude stid. Većina moje generacije je došla odnekud i formirala se u Beogradu i to je jedan razlog zbog čega smo uspeli. Došli smo gladni uspeha i hteli smo da se dokažemo… Mislim da bi svi sportisti, vrhunski svetski šampioni, trebali barem nekim delom da ostanu u sportu. Jer je to jako važno zbog njih. U trenutku kad sam bio svetski prvak nisam imao deset para, nego jednu paru ali sam znao da će doći sledeći ugovor i da će biti verovatno veći kao što je bio, pa će svaka titula biti slađa kao što je bila… Strpljenje je najvažnije. Nikome se budućnost ne garantuje, svako se od nas bori za neko parče i nije strašno i ako ne uspeš – naveo je Rađen.

Nekoliko puta u životu bio je pod neverovatnim pritiskom medija.

– Nije uopšte bilo prijatno kad imate veliki broj poziva, veliki broj naslovnih strana, a ne možete ništa da uradite. Jednostavno znate da to morate da prihvatite, da je to, nažalost, deo vašeg života i da morate s tim da se nosite dan po dan. Onda prođe dan po dan pa porazgovaraš malo sa ljudima i tim istim medijima, odgovoriš na te iste pozive i to nekako izađe na svoj pravi put jer si čovek pre svega, korektan si prema sebi pa onda i prema onome preko puta tebe. Pritisak kao pritisak može biti manji ili veći, naslovi su nekad bili skandalozni ili senzacionalni, ali opet to sve je bio deo nekog javnog života. Kaže se da je svakog čuda tri dana dosta, ali nije to samo tri dana. Vi morate s time da živite jer to negde ostavlja neku duboku posledicu – dodaje Rađen.

POGLEDAJTE JOŠ